Најпотреснији моменти са комеморације Саши Поповићу

Породица, пријатељи, сарадници и певачи опраштили су се данас од оснивача „Гранда“ Саше Поповића који је након комеморације сахрањен на Новом бежанијском гробљу.

Комеморативни скуп Саши Поповићу окупио је данас бројне припаднике естраде у центру „Сава“. Међу првима пристигла је његова породица, супруга Сузана са ћерком Александром и сином Данијелом.

Комеморацију је водио његов дугогодишњи пријатељ и сарадник, водитељ „Звезда Гранда“ Воја Недељковић.

-Нека му је вечна слава и хвала – рекао је Воја Недељковић пре него што је пуштен десетоминутни филм о животу Саши Поповићу чију је нарацију говорила Драгана Катић.

Минутом ћутања одата је пошта нашем Салету, оснивачу Гранда.

Током филма о Саши, које је направљен из много његових интервјуа у којима је говорио о свом детињству и каријери, готово да није постојала особа у сали која није заплакала.

Немрљива је заоставштина остала је иза Саше Поповића који многима помогао, неке каријере је сам направио, док је каријере многих певача одржао.

-У сећањим остаје човек који је поносно носио живот и храброст са собом – поруке су документарног филма Саши Поповићу.

Говор је прва одржала његова пријатељица и чланица жирија „Звезда Гранда“, певачица Ана Бекута. Током свог потресног говора, Ана се присетила незаборавних тренутака проведених са Сашом.

-Дан или два пред Сашин одлазак чула сам једну песму која се зове „Дрво“. У песми Џибони моли Бога да буде бољи, да буде даска под ногама вољених људи. Зато ће ме та песма подсећати на Сашу. Био је вредан, мудар, сталожен, који је видео све. Био је човек без ког нисмо могли да замислимо весеља нити суботу вече. Помогао је многима. Увек је хтео да буде бољи. а био је превише добар. Саша Поповић је био све они што смо мислили да се подразумева у животу. Био је дрвена греда која је на себи држала стотине људи. Саша је као дрво умро, борио се са три годишња доба и мислио да ће на крају све бити у реду. Нико не може да поверује да човек или дрво само тако падну и оду. Драги наш Сале, био си нам рука за коју смо се сви присутни овде придржавали, хлад када је било вруће и тешко. Склониште када су биле олиује, луч и топлина. Дрвена дирка сваке хармоника и стуб сваке куће. Нека ти је вечна слава – рекла је Ана Бекута.

Након ње, присутнима се обратила и Марија Шерифовић, које је последњих десетак година блиско сарађивала са Поповићем. Током свог говора, Марија није могла да суздржи сузе, те је бризнула у плач, што је посебно погодило Светлану Цецу Ражнатовић.

-Много тога нас у животу дочека неспремне, а ти си Сале мој, сад баш изненадио све нас. Никад ово нисам радила, не знам како се за ове ствари спрема. Поготово када иза мене стоји слика неког који је мој. Од свих који су данас дошли ја сам те можда познавала најкраће, али последњих десетак година толико сам времена провела уз тебе да мислим да си у мом животу од када знам за себе. Заправо и јеси. Када сам била мала Марија знала сам те као маминог колегу и „Слатки грех“. Најпоноснија сам јер сам постала достојна да ме зовеш пријатељем и да данас могу да стојим пред твојом породицом. Никада нисам познавала некога ко је тако горео. Верујем да сви у овој сали чекају да се појавиш и да почнеш да нас распоређујеш на овој бини, говориш и вичеш ко шта да ради. Данас када те овде нема, а сви смо овде због тебе дошли. Свима нам је болно јасно да ништа неће бити исто више. Не на естради и у шоубизнису, него у души чији си комад однео пре пет дана. Знаш ти добро да ћеш недостајати свима нама Ани, Ђолету, Боскету, Вики, Милију, Снежани, Цеци, твојим сарадницима. Највише Сулету, Данијелу, Александри, али ту бриге немаш, види колико нас је. Сада би уследио оно твоје даље иде, а ти си добри мој отишао прерано- рекла је Марија која се расплакала.

Сашин близак пријатељ, бизнисмен Остоја Мијаиловић је са присутнима поделио како су изгледали његови последњи дани и шта му је поручио пред смрт.

-Данас се опраштамо од предивног човека. Драги мој Поповићу, да си ми некад рекао да ћу овако разговарати са твојом сликом, а не са тобом уживо никад не би повреровао. Као што ни сада не верујем да нећемо никада више разговарати. Када сам те упознао мислио сам да као и већина људи да си један обичан човек који се бави шоубизнисом. Постали смо пријатељи после 15 минута разговора, зато што си био посебан и достојанствен на свој начин. Када си се враћао са хемиотерапије у једном холу у болници видео си клавир. Замолио си ћерку и Сузану да станеш да свираш и тада си окупио публику. Када сам дошао код тебе у Париз да се поздравимо знао сам да је последњи тренутак. Када сам ушао у собу питао сам како си, а ти си подигао прст и рекао „Ја идем горе, а ти остајеш да чуваш породицу“. Обећавам да ће тако бити. То је било последње што си изговорио био си пун морфијума у полусвесном стању рекао си нам „Да наш много волиш“ – рекао је Остоја Мијаиловић.

Последњи је говорио продуцент Предраг Павловић Баки, који се је истакао да му је Сале био велика подршка и узданица током каријере.

-Много смо ових дана плакали, али сам нешто размишљао да Сале то не би волео. Он би рекао да мора да се иде даље. Схватио сам на крају како ме је све време учио о животу. Формирао ме је као човека и професионалца. Говорио сам му стално да је као мој тата, тако сам га доживљавао. Много деце Сале има, код год му је од малђих пришао диживео га је као родитеља. Има много браће и сестара. Заиста је богат човек када је имао много деце. Тај Саша који је растао у мени помогао ми је да се уздигнем и да кажем нема плакања. Идемо даље, просто ме је дигао. Осетио сам да је то остало у мени. Он ће увек бити поред нас. Толико сам времена провео са њим, а никада нисам видео да је заплакао. Никада није био депресиван и тужан. Увек је хтео да се бори. Када је имао проблеме увек се борио – рекао је Баки.

После емотивних говора, Саша Поповић је на комеморацији испраћен последњим апаузом, а сви у сали су устали и кроз сузе поздравили оснивача Гранда.

Комеморацији је присуствовао велики број естрадних личности, који су годинама сарађивали са Сашом, попут Лепе Брене и Бобе Живојиновића, Александре Пријовић са супругом Филипом, Раде Манојловић, Тање Савић, Милице Тодоровић, Дејана и Саше Матића, Ацо Пејовића, Ане Севић са супругом Данијелом, Дарка Лазића, Лепе Лукић, Мише Мијатовића, Драгане Катић, Сање Кужет, Сање Ћулибрк.

Такође, присутни су били и сви чланови жирија „Звезда Гранда“, Ана Бекута, Марија Шерифовић, Снежана Ђуришић, Светлана Цеца Ражнатовић, Драган Стојковић Босанац, Ђорђе Давид, Вики Миљковић, Александар Милић Мили.

Последњи поздрав упутили су му и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и премијер Милош Вучевић.

Саша Поповић преминуо је 1. марта у 70. години живота након краће и тешке болести.

Последње дане провео је у Паризу, на једној од најбољих клиника у Европи, где се лечио претходних девет месеци, а последње дане провео је уз своје најближе.

(гранд.нова.рс)