Све се удуплало: Колико храна кошта при увозу, а колико је ми плаћамо?

Просјечна цијена килограма банана при увозу у БиХ у јануару је, са укљученим дажбинама, износила 1,79, а ми их у трговинама плаћамо од 2,80 до три марке.

То значи да на путу до трговина ово изузетно популарно воће поскупи за око марку по сваком килограму.

“Независне новине” су из Управе за индиректно опорезивање БиХ добиле податке о увозним цијенама више производа које грађани често купују, а рачуница показује да на већини њих неко купи кајмак.

Килограм пасуља увезеног у БиХ у просјеку је износио три КМ, док га ми плаћамо пет, шест, па и до осам марака по једном килограму.

Ту се списак не завршава, јер килограм увезеног меда кошта 11,67 КМ, а у трговинама, у зависности од врсте, тегла масе која је и мања од килограм (углавном око 900 грама), кошта 16, 18, па и 23 марке.

Килограм увезене риже је са дажбинама које је узела држава у јануару плаћен 2,26 КМ, а у трговинама кошта од 3,40 до пет марака, па и више од тога.

Они који учествују у ланцу продаје имају нешто мање апетите при креирању маржи на сунцокретово уље, чија је увозна цијена са дажбинама, у просјеку, 2,87 КМ, док ова намирница у трговинама кошта, углавном, од 3,10 до 3,30 КМ.

Када је у питању шећер, он је при увозу коштао 1,48 КМ/кг, а у трговинама је 1,75 до 2,30 КМ.

Муриса Марић, извршна директорица у Удружењу грађана ДОН Приједор, каже да су банане и у том граду око 2,80 до три марке, с тим што им мало спусте цијену ако почну да калирају.

“Апсолутно се купи кајмак. Улазне цијене ‘обични’ грађанин не зна. Мислим да је добит велика, рецимо, на бананама. Или што се тиче граха, апсурд је да га увозимо и да га плаћамо скупо. А то је производ који се може произвести на нашем тржишту, умјесто да се грах из Аргентине овдје продаје за седам или осам марака. И притом се не зна кад је произведен и чиме је третиран”, рекла је Марићева за “Независне новине”.

Прича о, за многе, прескупој храни и осталим производима које грађани купују, топ је тема већ седмицама и у БиХ и региону. Власти на ентитетским нивоима у БиХ су најавиле шта намјеравају.

Тако је Влада ФБиХ најавила снижење цијена 50 основних животних намирница, док надлежни у Српској поручују да требају одржати састанак са произвођачима и добављачима на којем ће им бити предложена идеја да у наредном периоду буде формирана нова палета производа широке потрошње са маржом од нула одсто.

Подсјетимо, у прошли петак у БиХ, али и земљама региона, одржан је бојкот трговина, а нови бојкот код нас најављен је за сутра и прекосутра. Министар трговине ФБиХ Амир Хасичевић изјавио је да је бојкот препознат као сигнал грађана и да се у ФБиХ ради на враћању цијена, а не само на њиховом замрзавању.

С друге стране, министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић најавио је проширење кампање “Друштвено одговорни” увођењем нових производа широке потрошње са маржом од нула одсто, а састанак на ту тему заказан је за данас.

Када је у питању бојкот трговина одржан у прошли петак, а према подацима Пореске управе Републике Српске, укупан евидентирани промет преко фискалних каса био је већи него дан раније.

Међутим, ако се дубље уђе у анализу, види се да је у дјелатности “трговина на велико и на мало, поправка моторних возила и мотоцикала” промет, ипак, смањен.

Наиме, 24. јануара (у петак, седам дана пред бојкот), евидентирани промет преко фискалних каса у Републици Српској у дјелатности “трговина на велико и на  мало, поправка моторних возила и мотоцикала” износио је 23 274 523 КМ.

Дан прије бојкота, 30. јануара, евидентирани промет преко фискалних каса у овој дјелатности износио је 23 212 813 КМ.

Када је у питању 31. јануар (дан бојкота), како је потврђено “Независним новинама” из Пореске управе Републике Српске, евидентирани промет преко фискалних каса у Републици Српској у дјелатности “трговина на велико и на  мало, поправка моторних возила и мотоцикала” износио је 22 908 884 КМ.

(Независне) Фото: БН/Илустрација