"Били смо непоштени, ми финансирамо људску патњу"

"Украјина је враћена 100 година уназад; њен енергетски систем је уништен. Ко ће платити да се све то обнови? Многи су Украјинци напустили Украјину и сада живе у другим земљама. Можда се никад неће вратити. Мислим, то је украјинска будућност и у том смислу она је у опасности ", рекао је нови државни секретар САД-а, Марко Рубио.

У интервјуу који је дао познатој америчкој новинарки Мегин Кели - што је уједно био и његов први већи разговор за медије након што је постао шеф Стејт Департмента - Рубио је оптужио претходног америчког предсједника Џоа Бајдена и његову администрацију да су намјерно стварали лажни утисак како Украјина може потпуно поразити Русију и вратити границе на стање из 2014. године.

"Непоштено је било то што смо некако навели људе да вјерују како ће Украјина бити у стању не само поразити Русију, већ и уништити их, вратити све скроз назад на начин на који је свијет изгледао 2012. или 2014., прије него што су Руси узели Крим. А посљедица тога је да финансирамо дуготрајни застој, у којем се људска патња наставља”, рекао је Рубио.

Нови државни секретар САД-а утврдио је да свијест о узалудности даљег финансирања рата расте у читавом америчком политичком спектру, нагласивши како су сада и у Демократској странци свјесни да се рат одвија неповољно по Украјину и да се не ради само о застоју, већ и о томе да Украјина поступно остаје без територија и бива све разоренија.

"И мислим да би чак и све већи број демократа сада признао да је оно што смо финансирали застој, дуготрајни сукоб, а можда чак и горе од тога - ситуација у којој се Украјина постепено уништава и губи све више територија. Дакле, овај сукоб треба окончати”, поручио је Рубио, позвавши на што брже преговоре, уз нужне уступке с обје стране.

Ријечи новог шефа Стејт Департмента свакако означавају битну промјену става америчке политике у односу на украјински рат. Досадашња мантра да ће се Украјину подржавати "колико год буде потребно" насукала се на теренску реалност, у којој руска војска споро, али постојано напредује на свим дијеловима фронта.

Три године финансирања рата није донијело жељени резултат у виду стратешког пораза Русије. Нико више не вјерује да је украјинске границе могуће вратити на стање из 2022., а камоли на стање из 1991. године, па нова администрација у Вашингтону сада мијења курс. Вријеме је за преговоре.

Слична промјена курса догађа се и у украјинском друштву. Према истраживању украјинског института Социс у Кијеву - спроведеном у децембру - дио грађана Украјине који желе наставак борбе све до повратка граница из 1991. пао је испод 15 одсто (14,7), иако је још лани у фебруару износио респектабилних 34 одсто.

Насупрот томе, дио оних који подржавају мировне преговоре с Русијом први пут је прешао 50 одсто (50.6), што је знатан скок у односу на прошли фебруар, кад је преговоре подржавало 36 одсто људи.

Видимо да је у истраживању од прошлог фебруара број Украјинаца који су жељели "рат до граница из 1991." био отприлике једнак броју оних који су жељели преговоре, односно и једних и других је било негдје по трећину - 34 према 36 одсто - док је у децембру број "мировњака" више него троструко надмашио број "ратника": 51 према 15 одсто. Људи су се уморили од рата и ратне среће која иде на страну непријатеља.

Подсјетимо, након што је нови предсједник САД-а Доналд Трамп у кампањи бомбастично најављивао да ће украјински рат окончати "у прва 24 сата мандата", сада је свом посебном изасланику за Украјину, пензионисаном генералу Киту Келогу, дао рок од 100 дана за реализацију преговора.

(Слободна Далмација) Фото: <спан цласс="инлине-плацехолдер" дата-едитабле="метаЦаптион"> Дреw Ангерер/Геттy Имагес