Власт се хвали приходима, док грађани грцају

Управа за индиректно опорезивање прикупила је највећи износ индиректних пореза од успоставе институције.

Приходи од индиректних пореза у 2024. године износили су 11 милијарди и 541 милиона КМ и већи су за 901 милион КМ или 8,47% у односу на исти период 2023. године када су износили 10 милијарди и 640 милиона КМ, саопштено је из УИО БиХ.

Управа за индиректно опорезивање прикупила је највећи износ индиректних пореза од успоставе институције.

У протеклој години није било повећања стопа индиректних пореза, већ је раст прихода био условљен дијелом инфлаторним кретањима, а дијелом активностима које је предузимала УИО.

Након што пикупи приходе од индиректних пореза УИО прво врши поврат ПДВ-а пореским обвезницима који су остварили законско право на поврат и по том основу Управа је у 2024. године привреди вратила 2 милијарде и 91 милион КМ. Остатак прикупљених прихода отишао је у расподјелу корисницима.
 
Тако су нето прикупљени приходи који су отишли у расподјелу корисницима у периоду јануар-децембар 2024. године, а то су држава, ентитети и Дистрикт Брчко, износили  9 милијарди и 449 милиона КМ и већи су за 1 милијарду и 15 милиона КМ у односу на приходе које су са Јединственог рачуна корисници добили за исти период 2023. године.

За финансирање државних институција у 2024. години распоређен је износ од 1 милијарде и 20 милиона КМ. Федерацији БиХ је укупно рапоређено 5 милијардИ и 185 милиона КМ, Републици Српској 2 милијарде и 905 милиона КМ и Брчко дистрикту 291 милиона КМ.

Док све ове цифре могу изгледати као показатељ економског раста, оне заправо откривају сурову стварност у којој грађани својим све већим издацима пуне буџетске касе, док политичари безбрижно уживају у сигурности својих примања.

На другу страну док се власти хвале, грађани Босне и Херцеговине састављају крај са крајем, наиме Синдикална потрошачка корпа за мјесец новембар 2024. године износи 2.650,82 КМ и просјечна нето плата је покрива са 53,57% у Републици Српској.

Синдикална потрошачка корпа садржи трошкове за: прехрану, становање и комуналне услуге, текуће одржавање домаћинства, одјећу и обућу, хигијену и његу здравља, превоз, образовање и културу.

Ови подаци јасно илустрирају несразмјер између прихода грађана и стварних трошкова живота, а све док се власт изразито хвали рекордним приходима у буџете.

Грађани морају стезати каиш и правити све веће компромисе како би преживјели мјесец, док политичари уживају у сигурним примањима осигураним растом пореских прихода које плаћају управо ти исти грађани.

Ова економска неправда показује да, док народ плаћа цијену инфлације кроз раст цијена, политичари шире џепове и уживају у повластицама које им омогућава буџет изграђен управо на грбачи тих истих грађана.

(Бука) Фото: НН