Зашто у Српској нема озбиљне анализе политичких прилика?

Република Српска, а самим тим и Босна и Херцеговина, постале су идеално мјесто за раскусуривања, како са неподобним политичким неистомишљеницима, тако и са свима који смију, могу и хоће да упуте било какву критику, не само на рад власти, већ и свих оних који нису у положају да нешто одлучују.

Мишљење које на било који начин није у складу са ставовима које заступају изабрани представници лако од вас може да направи издајника који превише пита или се превише жали, па смо дошли у ситуацију да је постало лакше ћутати и климати главом него изаћи и рећи "чекајте, људи, ово што радите није добро", па било то упућено власти или опозицији.

Недвосмислено је да у Српској, којом ћемо се овим текстом више бавити, изостаје адекватна анализа политичких прилика, која се, да се не лажемо, очекује од институција које би по свом звању морале тиме са баве (част изузецима у њима).

Нико не жели јавно да се позабави тиме колико је партије уопште брига шта мисле грађани, зашто их се сјете сваке друге године од септембра до октобра, зашто је циљ да "комшији (политичком противнику) цркне крава", зашто се настоје умањити свакодневни проблеми грађана, зашто се увијек одговорност пребацује на друге, и најтужније, зашто је постало нормално бити политички увлакач, а смијати се онима којима то нису?

"Институције које би код нас требало да се баве анализом друштвених питања и проблема не раде свој посао из два разлога. Први је тај што су у саме те институције постављени подобни људи, односно људи који су под утицајем политичких партија на власти постављени на факултете и институте. Из тог разлога је немогуће очекивати да ће онај ко је посао добио преко политичке партије негативно причати о тим истим партијама. Други разлог је тај што власт има велики утицај и моћ и може у великој мери загорчати живот људима који се критички односе према њој", сматра Велизар Антић, политички аналитичар.

Из тог "подобног страха", додаје, многи радије бирају да се не замјерају властима или спроводе истраживања која би ишла на штету партијама, поготово оним владајућим.

"Сва озбиљна истраживања друштва и проблема у друштву би нас несумњиво довела до закључака да власт не ради довољно и да као друштво не идемо у правом смеру. Дакле, резултати истраживања би били такви да не би били повољни по оне који су на власти јер би довело до питања њихове одговорности", рекао је Антић за "Независне новине".

Недостатак озбиљне политичке аналитике у Српској за политиколога Стефана Личину резултат је доминације политичких елита над кључним друштвеним институцијама.

"Укључујући ту медије и универзитете, што сужава простор за објективна социо-политичка истраживања. Да бисте на академском нивоу радили темељна друштвена, политичка или економска истраживања, потребна је аутономија истраживача и велики ресурси - које углавном контролише држава или у неким случајевима партија", наводи Личина.

Са друге стране, како каже, проблем је и то што дневна политика у огромној мјери негативно утиче на озбиљну друштвено-политичку анализу.

"У дневној политици намећу се краткорочне и сензационалистичке теме које скрећу пажњу са дубљих друштвених проблема", наводи Личина.

Уз све наведено, проблематику види и у поларизацији друштва.

"У њој се дискредитују објективни истраживачки ставови, којима се намеће бреме тумачења као политички пристрасних", закључује Личина за "Независне новине".

(Независне) Фото: Стоцк Адобе