Начелник Станара истовремено и директор школе

Нови начелник Станара Александар Ристић из Уједињене Српске, поред фотеље првог човјека ове локалне заједнице, задржао је и ону директорску у основној школи „Десанка Максимовић“ у којој сједи од 2015. године.

Закон му то не брани, прецизније, овакве ситуације није ни предвидио, што је потврдила и надлежна Комисија. Ристић са друге стране у разговору за ЦАПИТАЛ тврди да је функцију задржао уз сагласност колектива како би се завршио процес спољног вредновања рада школе.

Наиме, он се недавно обратио Републичкој комисији за утврђивање сукоба интереса од које је тражио мишљење о томе да ли би био у сукобу интереса ако би и даље обављао ове двије функције.

„На претходно одржаним локалним изборима изабран сам за начелника општине Станари. Од 2015. године обављам функцију директора основне школе. Да ли за наведене двије функције постоји сукоб интереса?“, навео је он у свом упиту.

Из комисије је добио занимљив одговор. Формалноправно он не би прекршио закон, јер закон овакав случај није ни предвидио. Ипак, није добио њихову сагласност за ову идеју. Прецизније, како су га упозорили, прекршио би дух, а не слово закона.

Наводе да је као начелник јединице локалне самоуправе, изабрани представник и као такав је третиран Законом о спречавању сукоба интереса (члан 2) у органима власти РС.

Додају да су чланом 3. Закона прописани принципи дјеловања, између којих је и да су изабрани представници у обављању јавне функције дужни да се понашају савјесно и одговорно,  законито, непристрасно и часно, да се придржавају етике позива и функције коју обављају.

Чланом 9. закона, наводе они, забрањено је примање и тражење поклона за гласање или запослење, привилеговање страначких пријатеља и родбине, утицати на добијање послова, користити повлаштене информације у циљу остварења властите користи и слично.

„Формалноправно вршењем функције начелника и директора јавне установе не би дошло до кршења закона јер исте а приори нису регулисане, међутим узимајући у обзир одредбе члана 2.,3., и 9. Закона о спречавању сукоба интереса и цјелокупан дух закона, Комисија не може да да сагласност за истовремено вршење горе наведених функција. Врста уговора којим желите регулисати ваш радни статус није регулисана Законом о спречавању сукоба интереса те се на исти Комисија не би очитовала“, напомињу они.

У комисији су му оставили да сам одлучи да ли ће задржати обје функције, али му и сугеришу да има и других којима треба дати шансу.

„Станари су мања локална заједница која мора радити на свом бољем развоју и развијању ресурса и потребно је да сви имају једнаке шансе за запослење и напредак. Сходно свему горе наведеном Комисија заузима наведени став, а ви поступите у складу са својим моралним начелима и одлучите да ли је то савјесно и одговорно на основу функције коју вршите“, закључује се у рјешењу које потписује предсједник комисије Обренка Слијепчевић.

Ристић каже да нема амбицију да у исто вријеме сједи на двије столице.

„Питао сам колектив шта о томе мисли и добио сам од њих стоодстотну подршку да останем. Ја не могу да одем сада када школу очекује процес екстерног вредновања. То је најсложенији процес који једна школа има, а ја као неко ко је води девет година знам шта нас очекује. Мислим да не би било коректно да одем сада“, каже он.

Додаје да се из моралних разлога одрекао просвјетне плате.

„Чим се створе услови да у школи имамо некога ко може да је преузме и ја ћу отићи. Не величам себе, али покушавам да ово буде безболније за све и у корист свих“, закључио је Ристић.

У Транспаренцy интернатионалу БиХ кажу да се не сјећају да ли су икада чули за сличан случај.

Напомињу да Закон о спречавању сукоба интереса у РС не третира јавне установе и неспојивост функција те да је ово тумачење комисије тачно.

Међутим, додају они, тај исти закон третира неспојивост у јавним предузећима па комисија ни то не санкционише и упорно налази начине да обесмисли примјену тог закона.

Питање је, каже Срђан Траљић, портпарол ове организације, да ли је ово спорно са становишта изборног закона.

„Тај закон каже да једно лице може обављати највише једну непосредно изабрану јавну дужност или највише једну непосредно и једну посредно изабрану дужност, осим ако овим законом није другачије регулисано.

Неспојиво је истовремено вршење ових функција са вршењем функција у извршним органима власти.

Дакле с обзиром на то да раније нисмо имали овакве случајеве питање је како би се ЦИК одредио по овом питању јер се нико раније није досјетио да води истовремено и општину и јавну установу тако да ту немамо праксу“, казао је Траљић.

(Цапитал)