Načelnik Stanara istovremeno i direktor škole

Novi načelnik Stanara Aleksandar Ristić iz Ujedinjene Srpske, pored fotelje prvog čovjeka ove lokalne zajednice, zadržao je i onu direktorsku u osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u kojoj sjedi od 2015. godine.

Zakon mu to ne brani, preciznije, ovakve situacije nije ni predvidio, što je potvrdila i nadležna Komisija. Ristić sa druge strane u razgovoru za CAPITAL tvrdi da je funkciju zadržao uz saglasnost kolektiva kako bi se završio proces spoljnog vrednovanja rada škole.

Naime, on se nedavno obratio Republičkoj komisiji za utvrđivanje sukoba interesa od koje je tražio mišljenje o tome da li bi bio u sukobu interesa ako bi i dalje obavljao ove dvije funkcije.

„Na prethodno održanim lokalnim izborima izabran sam za načelnika opštine Stanari. Od 2015. godine obavljam funkciju direktora osnovne škole. Da li za navedene dvije funkcije postoji sukob interesa?“, naveo je on u svom upitu.

Iz komisije je dobio zanimljiv odgovor. Formalnopravno on ne bi prekršio zakon, jer zakon ovakav slučaj nije ni predvidio. Ipak, nije dobio njihovu saglasnost za ovu ideju. Preciznije, kako su ga upozorili, prekršio bi duh, a ne slovo zakona.

Navode da je kao načelnik jedinice lokalne samouprave, izabrani predstavnik i kao takav je tretiran Zakonom o sprečavanju sukoba interesa (član 2) u organima vlasti RS.

Dodaju da su članom 3. Zakona propisani principi djelovanja, između kojih je i da su izabrani predstavnici u obavljanju javne funkcije dužni da se ponašaju savjesno i odgovorno,  zakonito, nepristrasno i časno, da se pridržavaju etike poziva i funkcije koju obavljaju.

Članom 9. zakona, navode oni, zabranjeno je primanje i traženje poklona za glasanje ili zaposlenje, privilegovanje stranačkih prijatelja i rodbine, uticati na dobijanje poslova, koristiti povlaštene informacije u cilju ostvarenja vlastite koristi i slično.

„Formalnopravno vršenjem funkcije načelnika i direktora javne ustanove ne bi došlo do kršenja zakona jer iste a priori nisu regulisane, međutim uzimajući u obzir odredbe člana 2.,3., i 9. Zakona o sprečavanju sukoba interesa i cjelokupan duh zakona, Komisija ne može da da saglasnost za istovremeno vršenje gore navedenih funkcija. Vrsta ugovora kojim želite regulisati vaš radni status nije regulisana Zakonom o sprečavanju sukoba interesa te se na isti Komisija ne bi očitovala“, napominju oni.

U komisiji su mu ostavili da sam odluči da li će zadržati obje funkcije, ali mu i sugerišu da ima i drugih kojima treba dati šansu.

„Stanari su manja lokalna zajednica koja mora raditi na svom boljem razvoju i razvijanju resursa i potrebno je da svi imaju jednake šanse za zaposlenje i napredak. Shodno svemu gore navedenom Komisija zauzima navedeni stav, a vi postupite u skladu sa svojim moralnim načelima i odlučite da li je to savjesno i odgovorno na osnovu funkcije koju vršite“, zaključuje se u rješenju koje potpisuje predsjednik komisije Obrenka Slijepčević.

Ristić kaže da nema ambiciju da u isto vrijeme sjedi na dvije stolice.

„Pitao sam kolektiv šta o tome misli i dobio sam od njih stoodstotnu podršku da ostanem. Ja ne mogu da odem sada kada školu očekuje proces eksternog vrednovanja. To je najsloženiji proces koji jedna škola ima, a ja kao neko ko je vodi devet godina znam šta nas očekuje. Mislim da ne bi bilo korektno da odem sada“, kaže on.

Dodaje da se iz moralnih razloga odrekao prosvjetne plate.

„Čim se stvore uslovi da u školi imamo nekoga ko može da je preuzme i ja ću otići. Ne veličam sebe, ali pokušavam da ovo bude bezbolnije za sve i u korist svih“, zaključio je Ristić.

U Transparency internationalu BiH kažu da se ne sjećaju da li su ikada čuli za sličan slučaj.

Napominju da Zakon o sprečavanju sukoba interesa u RS ne tretira javne ustanove i nespojivost funkcija te da je ovo tumačenje komisije tačno.

Međutim, dodaju oni, taj isti zakon tretira nespojivost u javnim preduzećima pa komisija ni to ne sankcioniše i uporno nalazi načine da obesmisli primjenu tog zakona.

Pitanje je, kaže Srđan Traljić, portparol ove organizacije, da li je ovo sporno sa stanovišta izbornog zakona.

„Taj zakon kaže da jedno lice može obavljati najviše jednu neposredno izabranu javnu dužnost ili najviše jednu neposredno i jednu posredno izabranu dužnost, osim ako ovim zakonom nije drugačije regulisano.

Nespojivo je istovremeno vršenje ovih funkcija sa vršenjem funkcija u izvršnim organima vlasti.

Dakle s obzirom na to da ranije nismo imali ovakve slučajeve pitanje je kako bi se CIK odredio po ovom pitanju jer se niko ranije nije dosjetio da vodi istovremeno i opštinu i javnu ustanovu tako da tu nemamo praksu“, kazao je Traljić.

(Capital)