Могући сценарији ако би САД увеле санкције Нафтној индустрији Србије

Амерички Стејт департмент (Стате Департмент) саопштио је 16. децембра за Радио Слободна Европа (РСЕ) да Сједињене Државе "не најављују јавно санкције".

"Сједињене Државе остају посвец́ене ометању руског генерисања прихода и мрежа набавки и финансија које су коришц́ене да подрже њен рат против Украјине", наводи се у одговору за РСЕ.

Ово је одговор на недавну најаву председника Србије Александра Вучића да ће Сједињене Државе увести санкције некадашњем државном предузећу Нафтна индустрија Србије (НИС) због руског власништва.

Конкретне детаље о томе шта би могуће санкције подразумевале и како ће утицати на грађане Радио Слободна Европа није добио ни од компаније НИС, ни Министарства рударства и енергетике Србије.

"Пословање НИС-а се у овом тренутку обавља неометано и компанија остаје фокусирана на наставак реализације започетих инвестиција", пише у одговору НИС-а на упит РСЕ.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кристофер Хил (Цхристопхер Хилл) изјавио је 16. децембра да не може да потврди могуће увођење америчких санкција НИС-у, али да постоји "велика забринутост да Русија извлачи корист" од када је купила то некадашње државно предузеће.

Удео од 51 одсто компаније НИС је држава 2008. продала руској државној фирми Гаспром Њефт по цени од 400 милиона евра, без тендера.

Експерт за енергетику из Београда Милош Здравковић наводи за РСЕ да је тешко претпоставити о каквим санкцијама би могло да буде речи.

"Најгори сценарио који ми аналитичари можемо да видимо је да се санкционише увоз НИС-а преко ЈАНАФ-а, то би била веома лоша вест", каже Здравковић.

Увоз нафте у Србију већим делом се обавља нафтоводом којим у Хрватској управља компанија ЈАНАФ. Њиме се допрема нафта у Хрватску, Мађарску и Србију.

Скоро 80 одсто потрошње нафте у Србији се обезбеђује из увоза, показује годишњи извештај државне Агенције за енергетику Србије за 2023. годину.

Према подацима НИС Компанија "Гаспром њефт" је данас власник 50 одсто акцијског капитала НИС-а, 29,87 одсто акција поседује Република Србија, док компанија "Гаспром" има 6,15 одсто акција. Остатак припада грађанима, запосленима, бившим запосленима и другим мањинским акционарима.

Гаспром Њефт је под европским и америчким санкцијама од 2014. због руске анексије украјинског полуострва Крим и онемогућен јој је приступ тржишту ЕУ и САД.

Извештај Агенције за енергетику Србије показује да су ранији пакети санкција ЕУ због руске инвазије на Украјину утицали на увоз руске нафте и пословање компаније НИС.

Шта је најављено?

Председник Србије Александар Вучић најавио је 13. децембра да ће Сједињене Америчке Државе (САД) "за неколико дана" увести санкције Нафтној индустрији Србије.

Он је тада рекао и да се санкцијама придружује и Велика Британија.

Вучић је најавио и да ће одлука о санкцијама ступити на снагу 1. јануара 2025. и да је реч о "вероватно најтежим санкцијама". Рекао је да ће о томе разговарати са званичницима Русије и САД-а.

"Предстоје нам разговори са Русијом, да видимо да ли (власништво) може да се смањи само испод 50 одсто, да ми купимо један део. Или не смемо уопште, не знам", рекао је он.

Вучић је 14. децембра рекао да још увек није видео званични документ којим САД уводе санкције НИС-у, али да постоји "нека врста званичне потврде".

Он је додао да није спреман у "овом тренутку да уопште разговара о потенцијалним санкцијама Москви".

Србија је једна од ретких земаља кандидата за чланство у ЕУ која се није придружила западним санкцијама Русији због њене инвазије на Украјину.

Шта је одговорио Стејт департмент, а шта НИС?
У одговору америчког Стејт департмента за РСЕ наводи се да ће САД наставити да предузимају “одговарајуц́е мере да преузму одговорност они који омогуц́авају или профитирају од руског илегалног рата”.

Са друге стане, у одговору се наводи да ће наставити рад "са земљама и компанијама широм света како бисмо осигурали сигурност снабдевања енергијом и ублажили шокове цена који утичу на глобалну економију".

Из компаније НИС за РСЕ нису одговорили шта најављене санкције овој компанији подразумевају, како ће се одразити на њено пословање и да ли постоје начини за заобилажење санкција.

Из НИС-а наводе да је снабдевеност ланца бензинских станица НИС-а редовна и да Рафинерија нафте Панчево, у саставу НИС, где се обавља прерада сирове нафте, ради у нормалном режиму рада, "те на тржиште испоручује све неопходне нафтне деривате".

НИС, иначе, поседује више од 400 бензинских станица у Србији и земљама региона – Босни и Херцеговини, Румунији и Бугарској.

"Компанија НИС наставља да прати актуелну ситуацију и анализира све могуће сценарије и потенцијалне последице по пословање компаније и тренутно нема никаквих правних ограничења по активности компаније и наших партнера", наводи се у одговору РСЕ.

Које су могуће последице?
Милош Здравковић, експерт за енергетику, каже да би највеће последице по Србију имало укидање снабдевања нафте преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ).

"Са друге стране, ЈАНАФ је у већинском власништву Републике Хрватске. Хрватска је чланица Европске уније и ове санкције не би смеле да утичу на пословање компаније чланице ЕУ", сматра Здравковић.

Он додаје да би ЈАНАФ у том случају био у великом проблему јер је НИС његов "главни конзумент".

Из компаније ЈАНАФ су за РСЕ на захтев за коментар поводом најављених санкција навели да је НИС ЈАНАФ-ов дугогодишњи и највећи пословни партнер с којим има склопљен "трогодишњи уговор о транспорту 10 милијуна тона нафте до краја 2026. године".

Здравковић истиче да би Србија, без овог увоза, имала резерве за око два месеца.

Како су раније санкције Запада утицале на НИС?
Према извештају Агенције за енергетику Србије за 2023, у тој години по први пут у историји српске нафтне индустрије није било увоза сирове нафте руског порекла.

"(То) је последица увођења шестог пакета санкција Руској Федерацији из маја 2022. године које су пројектовале забрану коришћења европске инфраструктуре за транспорт и прераду сирове нафте руског порекла", наводи се у извештају.

Како се наводи, те године Србија је углавном увозила нафту из Азербејџана, Ирака, Казахстана, Норвешке.

Према ранијим подацима Министарства рударства и енергетике Србије, око трећина увезене нафте била је произведена у Русији и Казахстану, објавио је РСЕ 2022.

Руски рат у Украјини утицао је и на удео у власништву компаније НИС.

"Због ванредне ситуације у међународним односима, током 2022. године је дошло до поремећаја у снабдевању европских тржишта сировом нафтом руског порекла. Гаспром Њефт, који је био већински акционар НИС, у мају 2022. године је смањио своје учешће у основном капиталу НИС", објављено је у извештају Агенције за енергетику.

Док је Гаспром Њефт под европским и америчким санкцијама, највећи светски произвођач гаса Гаспром није обухваћен ембаргом.

Такође, након што је Европска унија наметнула нове трговачке санкције Русији 2022, Србија и Мађарска су у октобру те године договориле изградњу нафтовода који би омогућио да се Србија снабдева "јефтинијом нафтом са Урала прикључењем на нафтовод Дружба (Пријатељство)".

Председник Србије је тим поводом рекао да Србија не сматра Хрватску поузданим снабдевачем и да ће морати да диверзификује снабдевање нафтом.

Према ранијој најави министарке енергетике Србије Дубравке Ђедовић Хандановић, тај нафтовод почеће да се гради у другој половини 2025. године.

(РСЕ) Фото: Тањуг