Самит ЕУ-Западни Балкан 18. децембра у Бриселу

Самит Европска унија-Западни Балкан ће бити још једна прилика да се потврди да будућност земаља региона лежи у оквиру европске породице.

Лидери држава чланица Европске уније (ЕУ) и лидери из земаља региона ће се 18. децембра састати на редовном годишњем самиту. Биће ово први самит којим ће председавати Антонио Кошта, новоизабрани председник Европског савета.

Шефови држава и влада ЕУ ће на крају самита усвојити декларацију а од лидера региона се очекује да се са њом ускладе. Између осталог ће се навести да је проширење геостратешко улагање у мир, сигурност, стабилност и просперитет.

"Постоји нова динамика у процесу проширења. Убрзање процеса приступања, заснованог на правичној и ригорозној условљености и принципу сопствених заслуга, је у нашем заједничком интересу", каже се између осталог у нацрту завршне декларације коју ће лидери усвојити на крају самита који ће бити одржан 18. децембра.

Поздравиће се одлучност партнера са Западног Балкана да поштују и посвете се основним европским вредностима и принципима, у складу са међународним правом и поново исказаном посвец́еношц́у примату демократије, основним правима и вредностима и владавини права. Владавина права, слобода изражавања, независни и плуралистички медији и снажна улога цивилног друштва, поручиће се путем овог документа, су кључни за осигурање функционалне демократије.

"У том смислу, акције ц́е говорити више од речи јер партнери преузимају одговорност и спроводе неопходне реформе, посебно у области основа", наводи се у нацрту у који Радио Слободна Европа (РСЕ) има увид.

Текст нацрта завршне декларације ће имати осврт и на геополитички контекст. С тим у вези ће се поручити да подршка Украјини остаје јасан знак стратешке оријентације.

Позваће се све земље Западног Балкана да "остваре брз и одржив напредак ка потпуном усклађивању са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ", укључујуц́и санкције, њихово спровођење и спречавање заобилажења. Лидери ЕУ ће похвалити оне земље које већ то чине.

Регионална сарадња ће заузети важан део заједничке декларације где ће се подвући да су помирење, инклузивна регионална сарадња и добросуседски односи, укључујуц́и и са земљама чланицама ЕУ, саставни део процеса проширења.

"Регионални и билатерални спорови укорењени у прошлости предуго су спречавали фокусирање на будуц́ност. Спровођење билатералних споразума у доброј вери и са опипљивим резултатима, укључујуц́и Преспански споразум са Грчком и Уговор о пријатељству, добросуседству и сарадњи са Бугарском, остаје кључно. Одсуство нормализације односа Приштине и Београда кочи оба партнера", наводи се у нацрту декларације.

Посебан позив ће бити упућен Београду и Приштини да примене, без одлагања, све споразуме постигнуте у оквиру дијалога о нормализацији односа укључујуц́и и Споразум о путу нормализације.

О процесима који помажу интеграцији региона

Завршна декларација ће осим политичког аспекта имати и конкретне иницијативе које ће помоћи земљама региона постепену интеграцију у многе области ЕУ.

Спомиње се План раста у вредности од шест милијарди еура. ЕУ ц́е изразити спремност да размотри даљу економску и комерцијалну интеграцију земаља региона.

Међу документима који ће бити усвојени се спомиње и интеграција у Европску транспортну унију. Спомиње се и постављање зелених линија преко граничних прелаза како би се убрзао промет робе.

ЕУ такође подржава и учешц́е земаља региона Балкана у "зеленој агенди" која има за циљ очување животне средине и борбу против глобалног загревања.

Такође подржава укључивање земаља региона у дигиталну агенду ЕУ и "Заједничко дигитално тржиште".

(РСЕ) Фото: Европска комисија