"Набавите залихе хране, воде, готовине, таблете јода…"

Неке европске земље, као што су Шведска, Финска, Норвешка и Њемачка, већ припремају своје грађане за могућност ширег рата и кризне ситуације па им тако на различите начине дају савјете и информације како се припремити за ту могућност.

Њемачка је почела развијати апликацију која ће људима помоћи да пронађу најближи бункер у случају напада. Шведска пак дистрибуира памфлет од 32 странице под насловом ‘Ако дође криза или рат‘, док је пола милиона Финаца већ преузело водич за приправност у хитним случајевима.

Њемачки министар обране Борис Писториус каже да већ предузимају кораке како би становништво било спремно за рат. Наиме, руска инвазија на Украјину је знатно подигла безбједносне напетости на Балтику, због чега су Финска и Шведска одлучиле да се придруже НАТО свезу након деценија несврстаности.

“Живимо у несигурним временима. Тренутно се воде оружани сукоби у нашем дијелу свијета. Тероризам, кибернетички напади и кампање дезинформирања користе се како би нас поткопали и утицали на нас, стоји, међу осталим, у шведском памфлету”, преноси Тхе Гуардиан.

У Шведској је такав памфлет први пут издат током Другог свјетског рата. Сада њиме грађане покушавају да информишу о системима упозорења, склоништима, дигиталној безбједности, али и о томе како користити WЦ ако нема воде.

Препоручује се и држање залиха воде код куће, доста дека, топле одјеће и алтернативних начина гријања, посједовање радија на батерије и спремање залиха енергетски богате хране која се брзо припрема.

Шведски грађани поздрављају идеју овог памфлета и истичу да је добро бити спреман, али кажу да не разговарају многи о могућности рата.

“Бојим се јер знам што рат значи – преживјела сам рат”, рекла је и додала да се снабдјела водом, батеријским лампама, свијећама и вазелином, испричала је за Гуардиан Ајан из Сомалије, која је с петеро дјеце сада у Шведској.

Здравствени радници упозоравају да многи у сиромашним подручјима немају хране ни за свакодневни живот, а камоли за залихе. Истичу да би боље било људима информације давати лично, а не само путем оваквих памфлета.

Сличну је књижицу у 2,6 милиона домаћинстава у Норвешкој подијелила тамошња управа за цивилну заштиту.

Норвешки памфлет савјетује људима, на примјер, да држе залихе хране која се не квари за барем седам дана, укључујући “двопек, конзервисане махунарке и пасуљ, конзервиране намазе за сендвиче, енергетске плочице, сушено воће, чоколаду, мед, кексе и орашасте плодове. Савјетују грађанима и да се снабдију основним лијековима, а то укључује и таблете јода за случај нуклеарног инцидента. Препоручује се да имају и неколико банковних картица, као и залиху готовине.

На посебној финској wеб страници грађане се пита ‘Бисте ли преживјели 72 сата‘. Мисли се на кризне ситуације и грађане се позива да своје вјештине и залихе подијеле у текстовима. Страница садржи савјете о јачању психолошке отпорности како се повећала способност суочавања с тешким околностима, особна кибернетичка сигурност и склониште у затвореним просторима.

Из финске женског одужења за приправност у хитним случајевима кажу да су се многе жене уписале на курсеве приправности. Радио уређаји су се распродали, а сви већ почињу питати познанике колико воде имају код куће.

Њемачка се фокусира на повећање својих склоништа након процјене да нација од 84 милиона људи има мање од 600 јавних склоништа која могу заједно примити само 480.000 људи. Такође, њемачка домаћинства се позивају да прилагоде своје подруме, гараже или склоништа, а у градњи нових домова законска ће обавеза бити да они укључују сигурна склоништа.

Стручњаци предвиђају да би руски напад могао бити могућ у сљедећих пет година.

(Јутарњи) Фото: Терравивос