Фирме са црне листе покушавају да заобиђу санкције

Групација Инвицтус, која је раније пословала под називом Инфинити, а која је на америчкој црној листи, није успјела да опстане јер су им банке отказале сарадњу. Ни регистровање новог правног субјекта под другим именом није помогло, па су из ове фирме кренули у борбу за измјену закона, који би приморао банке да послују с њима. 

Групација Инвицтус поднијела је Народној скупштини приједлог иницијативе да се закон о платном промету измијени, на начин да се банке, које нису хтјеле пословати са фирмама које су на ОФАЦ-овој листи, приморају да ипак промијене мишљење, а у супротном слиједи казна до 80.000, сазнаје портал Цапитал. Из ове групације поручили су да одбијање банака да им отворе пословне рачуне представља кршење закона, а за посљедицу је имало гашење фирми и неколико стотина отказа. 

„Наш циљ је да се измјенама закона јасно и прецизно дефинише на који начин банке, као носиоци јавног овлашћења, смију односно не смију да поступају у односима са клијентима, не остављајући им простора за злоупотребе, дискриминацију и произвољна тумачења. Управо на таквим основама банке су доносиле одлуке од увођења санкција на овамо и уз досад незабиљежену праксу нарушиле основна права, уништиле радна мјеста и угрозиле животну егзистенцију. Сматрамо да се, зарад свих привредника у Српској, актуелних и будућих, таква ситауција не смије поновити.

Такође, тражимо и да се утврди одговорност првих људи Агенције за банкарство Републике Српске, имајући у виду да је Агенција, иако директно надлежна за контролу пословања банака, у овако озбиљној ситуацији пропустила да реагује и предузме одговарајуће мјере, чиме је, баш као и банке, угрозила на стотине радних мјеста у Српској“, поручили су из ове групације. 

Како кажу, превасходни циљ Агенције за банкарство Републике Српске је заштита привреде и свих привредника у Српској, а када су банке затвориле рацуне, истичу да је реакција Агенциије изостала. На наш позив Агенцији јавио се портир, који је казао да нико из управе нити из одсијека за односе с јавношћу није присутан. Народни посланик Игор Црнадак истиче да би ова групација требало да се запита зашто банке одбијају сарадњу. 

„Оно што је чудно и што нам на прву привлачи пажњу, јесте да у Републици Српској имате преко 25.000 разних предузећа, самосталних предузетника и других субјеката и нико нема проблем са банкама осим ових неколико, који  галаме сваки дан на телевизији. Тако да то је нешто што свакако привлачи пажњу и што ће нас натјерати да врло пажљиво погледамо читаву ову иницијативу, јер мислим да је врло могуће да се ради о покушају корумпираних фирми, корумпираних појединаца, који су стотине милиона извукли од овог народа у своје приватне џепове, да маскирају своје дјеловање за наредни период и наставе са истим тим послом“, каже Црнадак.

Додаје да ако крше законе, нека их надлежни санкционишу, нема потребе да се диже велика бука и да се иницијативе шаљу у Народну скупштину. Економисти упозоравају, уколико се усвоји иницијатива, то ће банке довести у незавидан положар, с једне стране ће бити приморане на отварање рачуна, а с друге знају да је то по њих ризичан потез.

„Овде је апсолутно право, нећу рећи небитно, али потпуно са стране и погажено и то јесте чињеница да овде ради принцип силе и банкама је, по свему што можете да закључите, речено или ви затварате њихове рачуне, или ми затварамо вас, кроз кроз свифтовем јер ви не можете да послујете без свифта. И то је толико просто и једноставно.

Е сад, гурати банке да то морају, могао би се проблем додатно усложити, јер ако би се онда банке стављале на црне листе, онда је дефинитивно у проблему цијела привреда, сво становништво, ради се о системским банкама, које не смију бити на тај начин изоловане“, истиче економиста Јелена Тривић.

Иако још увијек није сигурно да ли ће иницијатива бити пред посланицима, довољно је да се присјетимо Додикове изјаве како ће изаћи с подацима о банкама и њиховим манипулацијама, након чега је услиједио Закон о банкама, којим се укида  слање опомене због кашњења са отплатом, некаматоносни приходи, одржавање кредитне партије, те подизавње готовине на банкоматима.

(БН) Фото: БН