Село горког имена: Ту живи једна породица са два радника

За село Чемерно, на истоименом планинском превоју на 1.300 метара надморске висине, чули су сви: по временским прогнозама и снијеговима, који знају нападати и по неколико метрара, али и по импресивним фотографијама.

Зимска идила је дивна на сликама, али живот је овдје прилично суров. У овом идиличном селу горког имена живи само једна породица, али ту раде двоје људи, који обављају посао значајан за цијели регион. Они су метеоролошки техничари осматрачи: Борко Супић и Свјетлана Супић.

Борко је рођен на Чемерну, Свјетлана се овдје удала за Борковог рођака.

А шта они, уствари, раде, у овој леденој бајци, гдје је температура, неријетко, најнижа у Српској. Па, осматрају и биљеже: температуру, количину падавина, вјетрове… Прикупљају податке значајне за климатске промјере и за хидрологију у БиХ и сусједним земљама.

Свјетлана Супић каже да је на Чемерну изазовно радити и да би било лијепо ту и живјети, да има услова за нормалан живот. Али, нема.

"Лијепо је доћи као туриста, љети, кад ливаде зазелене: природа је дивна, ваздух чист. Лијепо је и зими, али је тешко", каже Свјетлана.

И она, каже, љети, кад је распуст, живи на Чемерну у својој кући, али се зими са породицом сели у Гацко. Дјеца морају у школу, одрасли на посао.

"Откако је, 2013. године, пробијен тунел кроз Чемерно, овуда више не пролази магистрални пут, па се зими снијег не чисти редовно. Пошто радим у Метеоролошкој станици, ја се пробијам како знам и умијем, имам мали џип, њиме идем на посао. Дођем често и прије путне службе", каже Свјетлана.

Али, ни њено прпошно возило понекад се не може пробити кроз сњежне наносе.

"Није се то дешавало у посљедње 2 године, нису сњегови били велики, али раније се догађало. Кад је таква ситација мој колега Борко, који живи горе, пробије се до станице пјешице. Свака му част, ја то не бих могла, угушила бих се у наносима, иако сам висока 180 центимерара и у доброј сам кондицији", каже Свјетлана.

Распоред је такав да Свјеталана ради 2 дана, а Борко 2. Велики је проблем што је Метеоролошка станица, једна од најстаријих у БиХ, већ одавно девастирана.

"Немамо канцеларије, све се урушило, кров прокишњава. Кад радим, боравим у својој кући на Чемерну, па се сваких сат времена, и по највећој мећави, пробијам до мјерног мјеста. Морам да идем својим аутом, морам да у својој кући, у којој иначе не станујем зими, ложим своја дрва, а то ми нико не надоканди", каже Свјетлана.

А ако би се неко, ко није из Чемерна хтио запослити у овој станици, како би то фунционисало?

"Никако. Зато и радимо само Борко и ја. Чемерно је главна мјерна станица, ту би требало да ради 5 људи и да се резултати мјерења шаљу 24 сата дневно, али смо, ето, само нас двоје. Кад је неко од нас болестан, или кад оде на домор, онај други мора радити нон стоп", каже Свјетлана.

Упркос тешким условима рада, Свјетлана је забиљежила многе историјске податке, па тако и онај из 2012. године, кад је на Чемерну нападало 2 метра и 18 центиметара снијега, а смети су били високи и до 5 метара.

"Тада је снијег падао на минус 18 степени, што је ријеткост, обично снијег пада кад су температуре од минус 3 до плус 2. Али, то је био сибирски талас", објашњава Свјетлана.

На Чемерну су забиљежене и многе друге “граничне” временске прилике и необичен падавине, јер то је посебно мјесто.

"Са Чемерна се водом напаја Херцеговина и Билећцко језеро, а количине снијега и кише су битне за производњу струје. Ово је локација на којој се прате климатске промене и њихов утицај на планинску климу. Утицаја на људе нема, јер у Чемерном нема становника", објашњава метеоролигиња Милица Ђорђевић, начелница скужбе бдијења у Хидрометеоролошком заводу Републике Српске.

Уствари, на Чемерну данас живи једна породица, погађате, породица Супић, али у Супића кући зими, најчешће, борави само Борко, који ради као метеоролошки осматрач.

Ово село се налази на превоју, између горостасних планина Волујак, Живањ, Зеленгора и Лебршник. Вијековима се овдје народ борио са свакојаким невољама, али су и вијековима преко Чемерна водили путеви: било ј то једино мјесто гдје се путник могао “провући” између планина.

Данас је Чемерно слијепа улица, за све осим за метеорологе.

Чемерно је климатска граница и вододелница између јадранског и црноморског слива. Прича се да са крова старе куће Неђе Суџума вода с једне стране одлази у Дрину, па у Црно море, док с друге стране тече ка Неретви и Јадрану.

Чемерно је познато и по чувеном скечу “Топ листе надреалиста”, у којем “новинар јавља” да је “прецедник” слетио на аеродром на “регионалном превоју Јад и Чемерно”.

Али, крају шала. Чемерно би, поготов у данашње вријеме, кад је на цијени нетакнута природа, могло бити прави туристички хит. Али није. Осим снијега, панина, бистрог неба и најбоље воде у бившој Југославији, Чемерно туристима нема шта понудити.

Нема хотела, нема бунгалова, чак ни пристојног пута нема.

А била би, кажу љубитељи природе, права милина, сјести пред камин, пити топли чај и уживати у погледу на снијегом завејане планине.

Да има тога чега нема, уз чај или кувано вино, могле би се причати и легенде о настанку имена овог планинског превоја и села.

Једна од тих легенди каже да је мјесто названо по мајкама, које су босе данима трчале за коњима, на којима су њихова дјеца одвођена у турско ропство, у чувеном “данку у крви”. Па су ту падале, чемерне, не могавши даље.

Туриста нема, нема ни мјештана који би уз ватру причали приче из давнина. Остало је само двоје храбрих и упорних метеоролога осматрача.

(Српскаинфо) Фото: Српскаинфо