Српска има више неразвијених мјеста него градова

Од 63 локалне заједнице у Српској, чак 20 општина је изразито неразвијених, а 15 неразвијених. По тој рачуници, имамо више малих и сиромашних мјеста него развијених, са већим бројем становника и приликом за рад, развој и останак.

Примјер је Петровац, који је, према Одлуци Владе РС о степену развијености јединица локалне самоуправе у Српској за 2025. годину, рангиран у неразвијену локалну заједницу.

– Људи овдје живе од шумарства и пољопривреде. Ако требате нешто у суду, морате до Мркоњић Града. Имамо једну докторку, која је овдје сваки дан, па нам је то олакшано, али за све остале претраге морамо ићи даље – каже наш саговорник из ове мале општине.

Осим Петровца, неразвијене општине су Братунац, Вишеград, Власеница, Доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Нови Град, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово. Још више је изразито неразвијених локалних заједница. То су Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи.

Те мале општине, које имају мање од 1.000 становника или тек неколико стотина, никако не могу да буду самоодрживе. Проблем цијеле Српске, истиче професор демограф Стево Пашалић, јесте неравномјеран развој, мало становника, а људи се исељавају или иду према урбаним срединама.

– Треба тежити ка равномјерном развоју, али то није лако остварити. Све је у економском развоју, у улагању. Демографија не може без економског развоја – наглашава он.

Напомиње и да су неке општине мијењале свој статус развијености, па су или напредовале или су спуштене у ранг нижих. Истиче да су Град Лакташи један од позитивних примјера када се виде економски параметри.

– Велике средине се истичу по много чему. А популационо мале, руралне средине тешко могу да развијају неку економију. И то је проблем у цијелој БиХ. Посебно руралне општине које су настале административним промјенама након рата, потребно или непотребно. Иако би по неким критеријумима све те мале општине могли да припојимо уз неке друге територије. А да очекујемо да ће се оне демографски населити, неће. То није реално – наглашава он.

Како и да се населе када у неким мјестима данас нема ни месаре, ћевабџинице, пекаре, киоска. Да не говоримо о ресторану или биоскопу. У многим неразвијеним општинама затворене су банке, али и банкомати. Људи морају у друге општине да обаве ствари које се у неким општинама и градовима подразумијевају. Или се одлуче на одлазак из земље.

– БиХ је емиграциона земља. Послије Другог свјетског рата становништво је одлазило, некада мањим, некад већим интензитетом. Али овај период, протеклих 10 година, је најинтензивнији. Наш највећи демографски губитак је одлазак људи; то има своје посљедице и на економију и економски развој – поручује Пашалић.

Већ неко вријеме вапимо за радном снагом и то компензујемо „увозом“ радника из неких азијских земаља. Али, то може да буде краткорочно рјешење.

– Становништво ће увијек да одлази и нема тог чаробног штапића да то заустави, али можемо ублажити одласке, ако овдје понудимо могућност. Добро плаћен, сигуран и стабилан посао је најбоља формула да задржите људе. Али, да ли то наше тржиште може да обезбиједи? Објективно, не може – истиче он.

Постоје неке претпоставке да ће миграције и даље бити врло интензивне према Европи, која је и даље најпожељнији континент за насељавање. БиХ је још увијек само транзитна земља.

– Али, то већ сутра не мора да значи, као што се дешавало. ЕУ затвори границе и онда се стварају миграциона језгра у нашим земљама, као што је случај око Бихаћа. Постоји теза да домицилно становништво може некада, кроз деценије и вијекове, да  замијени неко недомицилно. То важи за неки дужи период, али имају нека истраживања да би те миграције према Европи бити милионске – каже он и упозорава да се морамо озбиљно позабавити управљањем миграција.

Ко је то развијен?

Према Одлуци о степену развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској за 2025. годину, развијене јединице локалне самоуправе су Бањалука, Бијељина, Гацко, Градишка, Дервента, Добој, Зворник, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Лакташи, Мркоњић Град, Пале, Приједор, Прњавор, Станари, Теслић, Требиње и Угљевик.

Средње развијене општине су Билећа, Брод, Козарска Дубица, Котор Варош, Милићи, Модрича, Соколац, Србац, Фоча и Челинац.

(Српскаинфо) Фото: Бука