"Можемо да хранимо читаву БиХ али нема подршке"

"На тржишту ништа друго није поскупјело. А уцјењују наше произвођаче. Наравно да нам треба увоз, јер немамо довољно, али је неопходно да се улаже у пољопривреду. Ми бисмо могли имати довољно жита, јер смо га имали довољно и прије рата. Семберија и Посавина могу хранити читаву државу, али нема подршке и шта да људи ураде, на крају бацају, дају стоци…"

За десет мјесеци ове године у БиХ је увезено 33.511.714 кг житарица више него лани, али без обзира на количину, јефтиније су за 1,63 милиона КМ. И док с једне стране пољопривредници сматрају да је на то утицао пад цијена енергената, с друге ипак истичу да није потребно толико увозити јер домаћи произвођачи имају залиха.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, за десет мјесеци ове године увезена су 428.918.383 кг житарица, у вриједности од 205.312.541 КМ.

"Извезено је 22.208.677,95 кг, чија је укупна вриједност 11.750.438 КМ", наводе из УИО БиХ.

Лани је, наводе, увезено 395.406.669,80 кг, у вриједности од 206.942.687,66 КМ, док је извезено 33.713.024, чија је вриједност 13.894.096 КМ.

"Највише је увезено из Русије, а слиједе Мађарска, Хрватска, док су на четвртом и петом мјесту Италија и Француска. Извезено је највише житарица у Хрватску и Турску, док је на трећем мјесту Русија", наводе из УИО.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, за "Независне" каже да су пшеница и кукуруз роба чија цијена зависи од цијене на свјетском тржишту.

"С обзиром на то да је у задњих пет година, од појаве короне и наговјештаја енергетских криза, дошло до поремећаја тржишта пољопривредних производа на глобалном нивоу, више ништа нема циклус у којем се можемо равнати, већ је у питању хаотично кретање цијена. Исто тако, прије двије-три године смо имали екстремно високе цијене житарица, а сада је, поред лошијих приноса код нас, када су у питању кукуруз и јаре културе, дошло до пада производње и страдања усјева", рекао је Маринковић.

Како каже, требало је очекивати да ће бити слабија онуда и да ће цијене скочити, међутим, све је то надомјештено увозом.

"Раније сам спомињао да се не треба бојати да ћемо бити гладни, с обзиром на то да је БиХ, нажалост, оријентисана увозно када је у питању пољопривредна производња. Ипак, све то је допринијело стабилизацији цијена и благим појефтињењима. Чињеница је да су енергенти претходно појефтинили и све је утицало да дође до благог пада. Но, слабија је потражња код нас, јер је десеткован сточни фонд и тек је почетак занављања, а с обзиром на то да је свињарство било значајан потрошач кукуруза, па и пшенице, те јечма и других житарица", истиче Маринковић.

Додаје да је све што имамо домаћих залиха житарица код пољопривредних произвођача, а евентуално и код откупљивача, "који су рачунали да ће доћи до скока цијена, па су откупили извјесне количине житарица, но, не зна се које су то залихе".

Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, сматра да није потребно толико увозити, јер, како каже, "да сад обиђемо домаће произвођаче, нашло би се доста залиха, са којима они не знају шта ће, и на крају ће га дати стоци".

"Познато је да ми имамо скупљу производњу, тако да је логично да је производ мало скупљи. Али, одговорно тврдим да је тај производ далеко квалитетнији од увозног, јер наши увозници траже по свијету свјетско смеће које нико неће, и оно углавном овдје завршава", наглашава Бићо за "Независне".

Посљедњих дана, наводи, најављују да ће поскупјети хљеб, брашно, те се пита зашто.

"На тржишту ништа друго није поскупјело. А уцјењују наше произвођаче. Наравно да нам треба увоз, јер немамо довољно, али је неопходно да се улаже у пољопривреду. Ми бисмо могли имати довољно жита, јер смо га имали довољно и прије рата. Семберија и Посавина могу хранити читаву државу, али нема подршке и шта да људи ураде, на крају бацају, дају стоци…", рекао је Бићо и додао да овдје све наопако функционише, па и то.

Поручује да прво треба откупити наше житарице, па онда увозити.

(Независне) Фото: БН