Загађење у БиХ односи хиљаде живота годишње

Од загађеног ваздуха у БиХ према процјенама међународних институција годишње умире између 3.000 и 5.550 људи. Сваке године, пред зиму, овај проблем постаје израженији. Но, иако се повремене активности предузимају, системских, рјешења још нема. Гушићемо се још, рано смо почели.

Поново свијетле црвене лампице. Осим спорадичних активности појединих градова, системских рјешења и даље нема. Све мање се о томе и говори.

“Јер је одједном та тема загађења ваздуха постала толико излизана, да чак ни политичке партије, што су једно вријеме користиле у предизборним кампањама… Више није толико популарна, да тако кажем”, каже Денис Жишко из Аархус центар БиХ.

Загађење ваздуха је проблем који није само акцентован на зиму, као годишње доба, али је сигурно тада најизраженији, с обзиром на то да се тада много више и грије. Све то ствара проблеме грађанима, посебно хроничним болесницима, трудницама и дјеци.

“Имам бронхитис, па мало теже, али може се. Имам пумпицу и морам је користити”, каже један грађанин.

“Ко ће то ријешити, како, врло је упитно. Ми ништа не одлучујемо по том питању. Граде се зграде, хотели, баш негдје високо, гдје треба да пролази струјање ваздуха, да имамо чист ваздух. Све је на власти”, наводи грађанин.

Процјене међународних институција према којима од загађеног ваздуха у БиХ годишње умире између 3.000 и 5.550 људи, недвосмислено позивају на хитну реакцију. Санела Кларић, стручњак у области одрживе архитектуре и делегат Дома народа ФБиХ, истиче да није тачно да се ништа не предузима, али процес је спор. Подсјећа на резултате недавно проведеног истраживања према којима пажњу треба усмјерити и на опасности које вребају у затвореном простору. Посебно, у школама.

“Унутрашњи ваздух пет до осам пута може да буде загађенији од спољног. Осим тог загађења које улази у објекте, ми имамо и унутрашње факторе који загађују ваздух. Од самих интервенција у простору, које материјале користимо, које уређаје користимо, до боја и свих оних ствари које користимо у ентеријеру”, каже Санела Кларић, стручњак у области одрживе архитектуре.

Кларић упозорава да већ након 10-минутног боравка у одређеним учионицама, загађење прелази дозвољени ниво штетних честица, због чега су сачињене препоруке. 

А баш ту долази до изражаја она стара да “здравље нема цијену, али да здрављем често плаћамо цијену погрешних одлука, каже струка.

(Н1) Фото: Н1