Поражавајуће што образован кадар одлази из земље

Попис у БиХ није одавно рађен, а и када је обављен, 2013. године, није дао прецизне податке, тако да се са њима до дан данас манипулише, рекао је гостујући у рубрици “Актуелно” јутарњег програма БН телевизије демограф Стево Пашалић.

При попису становништва било гдје у свијету, УН примјењују иста правила од којих најважније строго прописује ко је држављанин неке земље, а ко не. Међутим у БиХ 2013. године попис није рађен на релевантан начин, тако да смо добили погрешне податке, каже Пашалић. 

“Када уђете на сајт Завода за статистику БиХ видјећте процјене да имамо 3.380.000 становника. Далеко је то од стварности. У Републици Српској агенција сваке године избацује процјене, али то су такозване затворене пројекције у које не улазе подаци о исељењу људи. Они се тиме чисте.

Затворена пројекција каже 1.114.819 становника, Ја сам онда урадио, помоћу неких наших демографских модела – једначине равнотеже у којој имате низ извора и података, и дошао до реалног броја од 1.009.000 становника у Републици Српској, односно 2.904.956. Али онда дођете у јавност, међу стручњаке НЕС-а и онда почиње да се лицитира“, каже Пашалић.

Додаје да је број оних који константно одлазе из земље велик, те да је поражавајуће што су то углавном образовани и квалификовани млади људи, у напону репродуктивне снаге. Једино што може зауставити њихов одлазак јесте економски развој.

“Ви морате у то укључити демографску политику, али не издвојено. Она мора бити саставни дио свеукупне развојне полтике неке земље. Не можете ви издвојити нешто из тога. Ми тога у овој земљи немемо. Немамо ни дугорочних мјера. Када ме питају: “Како задржати младе”? -Одговорим дајте им добар, сигуран и добро плаћен посао”, каже Пашалић..

Он је, међутим, изразио бојазан да скоро неће доћи до било каквог напретка, јер је систем образовања, посебно високог, веома срозан, те да кадар, који у будућности треба да води земљу и велике системе нема довољан степен знања и способности, већ се бира на основу политичке подобности.

“Лоша нам је кадровска политика. -Генерално говорећи, било гдје. Код нас се политички поставља на функције, тако када имате неке значајне институције, нико не гледа који је ко профил. Најбољи примјер имамо у “Шумама Српске”. Замислите, продаја једног таквог ресурса, а стварају се губици“, каже Пашалић.

Један од већих проблема опадања броја становника и старења нашег друштва, јесте то што се млади у све каснијем животном добу одлучују за ствараје породице, док жене, које су ‘90. година прошлог вијека завршавале циклус рађања у просјеку са 27 година старости, сада завршавају са 34 године.

(БН)