"Власт живи од ПДВ-а и то их занима, а привреда не"

Поред ресурса којима ова земља обилује, и даље више увозимо, него што извозимо.

Судећи по подацима Агенције за статистику БиХ, тренд економског раста у БиХ из године у годину све је спорији.

Поред ресурса којима ова земља обилује, и даље више увозимо, него што извозимо.

Посљедице су ово дешавања на европској сцени, инфлације и ратова, али кривце можемо тражити и на домаћем терену. 

Босна и Херцеговина богата је природним ресурсима који би могли да нам обезбиједе добро економско стање и спољнотрговински суфицит.

Међутим, инфлација на глобалном нивоу, али и прилике на домаћем терену и лоша економска политика, учиниле су ово немогућим.

Спољнотрговински дефицит БиХ из мјесеца у мјесец све више расте, а током три квартала ове године он је износио скоро 9,5 милијарди марака.

Обесхрабрујући су и подаци за Републику Српску.

„Разлози су бројни, а највећи узрок је успоравање привреде наших највећих спољнотрговинских партнера, односно ЕУ. Наравно, то је највећи утицај успоравање привреде у Њемачкој, јер наша привредна друштва су већином везана са њемачким партнерима.

Дешава се пад и у области грађевинарства и у области ауто-индустрије, а према нашим подацима, и извоз из Републике Српске је у предиоду 1.8. прошле године и 1.8. ове године смањен у областима производње и извоза електричне енергије, обуће, намјештаја.

Укупан спољнотрговински дефицити Републике Српске за девет мјесеци ове године је 1,56 милијарди КМ“, казали су из Привредне коморе епублике Српске. 

Тако већ годинама, поред домаће производње, више увозимо него што извозимо. Сваки поремећај на тржишту земаља у које највише извозимо додатно успорава ионако климаву привредну активност у БиХ, али то није највећи проблем.

„Оно што је суштина да код нас привреда и послодавци, пословни људи, предузетници су потпуно небитни властима, власти живе од ПДВ-а и то је оно што је 80 посто прихода буџета и онда практично се не брину за привреду и за стварање услова за неко ново запошљавање, нове инвестиције и слично.

Ми смо сад у ситуацији да практично немамо никаквих озбиљних активности за отварање неких нових тржишта. Наша ДКП мрежа, дакле амбасаде и конзуларна представништва ништа не доприносе привредном јачању Републике Српске односно БиХ“, каже економиста Зоран Павловић. 

Економисти сматрају да страно тржиште не би представљало највећи проблем да се на домаћем терену политички субјекти озбиљно позабаве економском политиком и побољшањем конкурентности привреде.

Истичу да су добри међународни односи кључ успјешне економије. 

„Подсјетићу вас, бивша Југославија је по Африци кроз Покрет несврстаних градила подземне аеродроме за Садама Хусеина, у Египту смо радили жељезничке пруге, трафо станице, ја сам лично извозио трансформаторе за жељезницу у Египту.

Ми смо користили политичке везе за развој бизниса. А ми сада политичке везе углавном користимо да се задужујемо за послове, које би могле да раде и наше фирме“, сматра Павловић. 

Економски стручњаци упозоравају на недовољну заинтересованост домаћих политичара за озбиљнији подстицај домаће производње.

Ми смо стабилно тржиште са великим потенцијалом, али то нема ко да претвори у успијешно пословање, став је економиста. Политичке размирице ипак су на првом мјесту.

(БН) Фото: БН