"Vlast živi od PDV-a i to ih zanima, a privreda ne"

Pored resursa kojima ova zemlja obiluje, i dalje više uvozimo, nego što izvozimo.

Sudeći po podacima Agencije za statistiku BiH, trend ekonomskog rasta u BiH iz godine u godinu sve je sporiji.

Pored resursa kojima ova zemlja obiluje, i dalje više uvozimo, nego što izvozimo.

Posljedice su ovo dešavanja na evropskoj sceni, inflacije i ratova, ali krivce možemo tražiti i na domaćem terenu. 

Bosna i Hercegovina bogata je prirodnim resursima koji bi mogli da nam obezbijede dobro ekonomsko stanje i spoljnotrgovinski suficit.

Međutim, inflacija na globalnom nivou, ali i prilike na domaćem terenu i loša ekonomska politika, učinile su ovo nemogućim.

Spoljnotrgovinski deficit BiH iz mjeseca u mjesec sve više raste, a tokom tri kvartala ove godine on je iznosio skoro 9,5 milijardi maraka.

Obeshrabrujući su i podaci za Republiku Srpsku.

„Razlozi su brojni, a najveći uzrok je usporavanje privrede naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, odnosno EU. Naravno, to je najveći uticaj usporavanje privrede u Njemačkoj, jer naša privredna društva su većinom vezana sa njemačkim partnerima.

Dešava se pad i u oblasti građevinarstva i u oblasti auto-industrije, a prema našim podacima, i izvoz iz Republike Srpske je u prediodu 1.8. prošle godine i 1.8. ove godine smanjen u oblastima proizvodnje i izvoza električne energije, obuće, namještaja.

Ukupan spoljnotrgovinski deficiti Republike Srpske za devet mjeseci ove godine je 1,56 milijardi KM“, kazali su iz Privredne komore epublike Srpske. 

Tako već godinama, pored domaće proizvodnje, više uvozimo nego što izvozimo. Svaki poremećaj na tržištu zemalja u koje najviše izvozimo dodatno usporava ionako klimavu privrednu aktivnost u BiH, ali to nije najveći problem.

„Ono što je suština da kod nas privreda i poslodavci, poslovni ljudi, preduzetnici su potpuno nebitni vlastima, vlasti žive od PDV-a i to je ono što je 80 posto prihoda budžeta i onda praktično se ne brinu za privredu i za stvaranje uslova za neko novo zapošljavanje, nove investicije i slično.

Mi smo sad u situaciji da praktično nemamo nikakvih ozbiljnih aktivnosti za otvaranje nekih novih tržišta. Naša DKP mreža, dakle ambasade i konzularna predstavništva ništa ne doprinose privrednom jačanju Republike Srpske odnosno BiH“, kaže ekonomista Zoran Pavlović. 

Ekonomisti smatraju da strano tržište ne bi predstavljalo najveći problem da se na domaćem terenu politički subjekti ozbiljno pozabave ekonomskom politikom i poboljšanjem konkurentnosti privrede.

Ističu da su dobri međunarodni odnosi ključ uspješne ekonomije. 

„Podsjetiću vas, bivša Jugoslavija je po Africi kroz Pokret nesvrstanih gradila podzemne aerodrome za Sadama Huseina, u Egiptu smo radili željezničke pruge, trafo stanice, ja sam lično izvozio transformatore za željeznicu u Egiptu.

Mi smo koristili političke veze za razvoj biznisa. A mi sada političke veze uglavnom koristimo da se zadužujemo za poslove, koje bi mogle da rade i naše firme“, smatra Pavlović. 

Ekonomski stručnjaci upozoravaju na nedovoljnu zainteresovanost domaćih političara za ozbiljniji podsticaj domaće proizvodnje.

Mi smo stabilno tržište sa velikim potencijalom, ali to nema ko da pretvori u uspiješno poslovanje, stav je ekonomista. Političke razmirice ipak su na prvom mjestu.

(BN) Foto: BN