Некретнине скупе, грађани све више инвестирају у злато

Некретнине достижу вртоглаве цифре, инфлација је присутна, као и бројни негативни унутрашњи и вањски фактори. Грађани који имају уштеђевину често не могу приуштити некретнину. Због тога се често одлучују за инвестирање у злато.

У времену инфлације и економске несигурности, грађани који имају уштеђевину инвестирају у некретнине, али и злато. То потврђују и подаци из Управе за индиректно опорезивање о увозу злата у Босну и Херцеговину.

"У Босну и Херцеговину у првих девет мјесеци увезено је племенитих метала укупне вриједности око 52 милиона марака са дажбинама. Слично је било у истом периоду прошле године, када је увезено око 37 милиона марака племенитих метала са припадајућим дажбинама. Племенити метали највише су се увозили из Италије и Словеније. Што се тиче извоза племенитих метала у првих девет мјесеци ове године та вриједност била је око 32 милиона марака, а прошле године у истом периоду око 22 милиона, а највише смо извозили у Турску и Италију“ кажу из Управе индиректно опорезивање.

Економисти кажу да грађани због вањских и унутрашњих фактора осјећају несигурност, јер инфлација гута новац, а трошкови су све већи. Инвестирања која су присутна у Европи, нпр. у акционарска друштва, код нас су готово незамислива.

„Онај ко има било какву финансијску резерву или залихе од раније жели то на неки начин да сачува. Неко инвестира у некретнине, али немају сви могућност да купе ста, јер су цијене станова нереалне. Уколико грађанин има одређену суму новца, онда купује златне полуге. Кроз историју се показало да злато неће изгубити своју вриједност“, наводи економиста Мирјана Орашанин.

Док неки улажу у злато за неке грађане је та инвестиција прескупа, често и продају злато због тешке економске ситуације.

Под царинском тарифом племенити метали спада злато, необрађено, ломљено, топљено, у праху, платина- необрађена у облику полупроизвода или у облику праха, драгуљарски предмети, обични метали, сребро или злато платирани платином.

(БН) Фото: БН