Потпуно расуло у ДКП мрежи БиХ руши економију

БиХ не може да се похвали резултатима на дипломатском пољу јер је и стање у дипломатско-конзуларној мрежи више-мање одраз политичких односа у самој земљи, због чега су пропуштене бројне могућности на економском плану.

Доказ за то је и чињеница да на адресу домаћих институција стижу ријетки захтјеви за сарадњу, а један од посљедњих је “допутовао” из далеке Кубе.

Да економска дипломатија још није довољно заживјела, не крију ни у врху Министарства иностраних послова, гдје су недавно нагласили да је потребно ојачати сарадњу са бројним земљама, а раније анализе су исто тако показале да БиХ нема ни добро распоређена дипломатско-конзуларна представништва (ДКП) у свијету те да нису у потпуности искоришћене могућности сарадње са великим економијама гдје БиХ има амбасадоре.

Ипак, са далеких Кариба је стигла занимљива понуда надлежнима. Савјет министара је, наиме, на посљедњој сједници прихватио Меморандум о разумијевању о економској сарадњи између БиХ и Кубе и то на, како је наведено у том документу, иницијативу кубанске стране.

БиХ је, како је наведено у меморандуму, предложила потписивање документа који ни садржајем ни правном формом не би наметнуо никакве додатне обавезе ниједној страни, него би креирао оквирни механизам за ближе и оперативније контакте, као и евентуалну сарадњу у будућности.

- БиХ и Куба немају значајну робну размјену или неке друге економске активности. Географска удаљеност и низ других фактора одређују фокус привредних активности на потпуно различита, међусобно скоро неповезана тржишта. БиХ је фокусирана на том пољу на европски континент, примарно државе регије и чланице ЕУ, док је Куба фокусирана на тржишта Средње Америке, попут Венецуеле и Мексика, те Сјеверне и Јужне Америке, односно Бразила - пише у приједлогу меморандума.

У истом документу наведено је да је Министарство спољне трговине и економских односа предложило закључење меморандума који не намеће обавезе ниједној страни, а ствара простор за оперативније контакте, а у меморандуму је наведено да је и кубанска страна, путем службене ноте, обавијестила БиХ да је прихватила приједлог и текст меморандума, те изразила спремност за потписивање. Да се у економској дипломатији БиХ биљеже мизерни резултати, наводи и посланик Представничког дома Парламента БиХ Ермина Салкичевић Диздаревић која наглашава да ријетки политичари желе да причају о економији.

-  Када је економија јака и стабилна, тада политичари нису битни. Нажалост, у БиХ је обрнута ситуација. Економска дипломатија морала би да буде високи приоритет за БиХ и она подразумијева озбиљну координирану активност свих нивоа власти у БиХ у којој би морали сви заједно да раде на промоцији и подршци секторима привреде и индустрије који су од интереса за нашу земљу и регије. Нажалост, у јавном простору уопште не причамо о економији, а камоли о економској дипломатији - казала је “Гласу” Салкичевић Диздаревић и нагласила да је важно промијенити ту парадигму јер се мора разговарати о ономе што нам плаћа рачуне.

Према њеном мишљењу, економска дипломатија у БиХ није довољно развијена.

- Одређене активности се предузимају, али то је недовољно. Главни проблем је огроман недостатак координације и комуникације институција БиХ и свих других нивоа власти, али и једна врста незнања која се јавља у овом простору. Тамо гдје укључимо стручњаке и гдје политика пита струку, а не струка политику, можемо  направити резултат - навела је Салкичевић Диздаревић.

Наводи и да не располаже подацима колико Куба може бити важан трговински партнер БиХ, али наглашава да свако повезивање не може никако бити лоше.

Кубанци виде простор

Кубански амбасадори који “покривају” БиХ и раније су истицали да је ријеч о пријатељским земљама које имају доста простора за унапређење сарадње на пољу економије, али и образовања.

(Глас Српске) Фото: Хаyат.ба