Истина о једном детаљу из одлуке Кристијана Шмита

Прије четврт вијека, након завршетка главног претреса у кривичном предмету, док смо још били у судници Основног суда у Добоју један добојски адвокат ме је питао: “Судија, знате ли која је главна девиза адвоката?”. Чувши то први пут тада, казао сам му да не знам одговор, на шта ми је он рекао да је то девиза која гласи: “Окривљени је невин док добро плаћа”. 

Др Милан Благојевић

Кад год их се сјетим, увијек се слатко насмијем тим ријечима, у чију истинитост сам као судија имао прилику да се увјерим безброј пута, и прије и послије тога. 

Тако је било и овај пут, прије дан-два, након што сам прочитао тврдње које износи хрватски адвокат Анто Нобило, којем је Суд Босне и Херцеговине, као и адвокату Горану Петронијевићу из Београда, супротно Закону о кривичном поступку БиХ (ЗКП БиХ) дозволио да буде правни савјетник Милорада Додика у кривичном поступку који се против Додика води у Суду БиХ.

То је супротно ЗКП-у БиХ не само зато што Додик већ има искусног и квалитетног адвоката као свог браниоца по пуномоћи у том предмету, него и зато што такву могућност ниједним својим чланом не дозвољава ЗКП БиХ. 

Дакле, адвокат Нобило тврди да, како је пренио један од режимских медија у Републици Српској: “У тренутку кад је предсједник Српске Милорад Додик потписао Указ, кривични закон Кристијана Шмита није ступио на снагу. По начелу легалитета, казнени и кривични закони не могу уназад радити, него морају ступити на правну снагу, па се онда сматра да је онај који га прекрши направио кривично дјело”.

Цитирана тврдња адвоката Нобила, да је Шмитов закон наводно ступио на снагу након што је Милорад Додик у својству предсједника Републике Српске већ потписао Указ о проглашењу Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ,  не одговара истини, што доказује један детаљ на који указујем у овом тексту, а који, намјерно или не, Тужилаштво БиХ није хтјело да напише у предметној оптужници против Додика.

Зашто то неће да учини Тужилаштво БиХ, већ умјесто тога у својој оптужници само наводи број “Службеног гласника БиХ” у којем је објављен Шмитов закон, до којег објављивања је дошло истог дана када је Додик потписао наведени указ, остављам јавности да закључи сама. 

Дакле, намећући тај свој закон Шмит је у члану 2. закона рекао: “Овај закон ступа на снагу 2. јула 2023. године, објављује се на службеној интернетској страници Канцеларије високог представника те се одмах објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”. 

Како видимо, овај Шмитов закон, којим је наметнуо кривично дјело неизвршења одлука високог представника, ступио је на снагу 2. јула 2023. године. С обзиром на то да је Милорад Додик указ о проглашењу наведеног закона потписао 7. јула 2023. године, упркос забрани Кристијана Шмита (од 2. јула исте године) да то учини, очигледно је да не стоји тврдња адвоката Нобила према којој наводно: “У тренутку кад је предсједник Српске Милорад Додик потписао Указ, кривични закон Кристијана Шмита није ступио на снагу”.

И није било први пут да ОХР намеће своје законе на начин на који је то учинио Кристијан Шмит у конкретном случају.

Подсјећања ради, навешћу неколико примјера који доказују да је то и прије тога била пракса ОХР-а, коју су прихватали домаћи судови у својим пресудама и тиме је легитимисали. 

Рецимо, 2. децембра 2002. године тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо је Закон о Савјету министара БиХ, који је објављен у “Службеном гласнику БиХ”, број 38/02. Тај број “Службеног гласника БиХ” изашао је 18.12.2002. године, али наведени Ешдаунов закон није ступио на снагу тог датума, нити осам дана након тога, већ 3. децембра 2002. године.

Због чега?

Због тога што је Ешдаун у члану 47. свог закона рекао да закон ступа на снагу 3. децембра 2002. године. Другим ријечима, без обзира што је тај Ешдаунов закон објављен у службеном гласилу 18.12.2002. године, он је ступио на снагу 3. децембра те године, баш као што је и предметни Шмитов закон ступио на снагу 2. јула 2023, а објављен је у “Службеном гласнику БиХ” број 47/23 од 7.7.2023. године. 

Наредни примјер је Закон Педија Ешдауна од 26.11.2004. године о измјенама Кривичног закона Федерације БиХ. Тим законом Ешдаун је измијенио члан 123. наведеног кривичног закона, а затим је рекао, у верзији на енглеском језику: “Тхис Лаw схалл ентер инто форце фортхwитх анд схалл бе публисхед wитхоут делаy”, то јест: “Овај закон ступа на снагу одмах, а објављује се без одлагања”.

Ешдаун је тиме рекао да тај закон ступа на снагу одмах (фортхwитх), тј. чим је донесен, без обзира што ће се касније објавити, за шта је само наредио да то објављивање мора бити без одлагања. 

И све то су судови прихватили и примјењивали у својим пресудама. Тако ствари стоје и са Шмитовим амандманима на Устав Федерације БиХ из октобра 2022. године. Наиме, намећући те своје уставне амандмане, Шмит је, као и Ешдаун прије њега, рекао да ће и ти амандмани: “схалл бе публисхед wитхоут делаy” – тј. биће објављени без одлагања, али је одмах затим рекао и да амандмани: “схалл ентер инто форце фортхwитх” – тј. да ипак ступају на снагу одмах.

Исто је Шмит рекао и за своје измјене и допуне Изборног закона БиХ, које је такође наметнуо у октобру 2022. године.

И све то је потврдио Уставни суд БиХ својом одлуком, број У-27/22 од 23. марта 2023. године, којом је одлучено да су наведени Шмитови амандмани на Устав Федерације БиХ, као и измјене Изборног закона БиХ, у складу са Уставом БиХ, за коју одлуку је гласао и Златко Кнежевић, тадашњи судија из Републике Српске у Уставном суду БиХ.

Тиме је Уставни суд БиХ одлучио да је у складу са Уставом БиХ и оно што је рекао Кристијан Шмит, а прије њега својевремено и Педи Ешдаун, да његов пропис ступа на снагу одмах по доношењу (боље рећи самим чином доношења), а да ће послије тога бити објављен без одлагања. 

То је, дакле, истина о односу ОХР-а према овом питању, коју су потврђивали, а тиме и легитимисали сви домаћи редовни судови у (без)бројним својим пресудама до сада, што је учинио и Уставни суд БиХ.

Али, ко зна, можда ће овај пут у домаћем правосуђу важити друга правила за Милорада Додика. Ако се и деси да за њега важи други закон, биће то само Додикова побједа, која је у исто вријеме наш колективни пораз, будући да ће и након тога остати на снази Шмитово кривично дјело неизвршења одлука високог представника.

Оно ће и даље да важи за све друге, само не за Додика.

Пише: Др Млан Благојевић