Суша узела данак и произвођачима купуса у Семберији

Велике суше узеле су овог љета данак и произвођачима купуса. Многима су пропала улагања, док су само они најозбиљнији и најпреданији остварили квалитетан принос, па ће ове јесени и уживати у плодовима свога рада и труда.

Произвођачи кажу да је узрок лошег приноса то што је умјесто у периоду од 1. до 20. јуна, купус посијан са скоро мјесец дана закашњења, јер од врелине није успио раније да се омлади. Потражња за њим је ове јесени изузетно велика, с’ обзиром на чињеницу да су опстали само они који досљедно примјењују агротехничке мјере и редовно врше наводњавање.

“Ми овде имамо поредане цијеви, пиштоље. Мотор упалимо, залијемо сваких два – три дана. Без воде, хране и прскања не постоји култура која би могла опстати више”, каже Живојко Јоцковић, пољоприврдни произвођач из Црњелова.

“Ми имамо највие три заштите, а имамо купус који је беспрекоран - здрав и чист, јер га не радимо у монокултури и не понављамо по истом мјесту. Ни по 10 година не дође на исто мјесто.  Инвестиције сам имао у наводњавање, то су огромне инвестиције.  Током 3 – 4 године са јако пуно инвестирао, али ја се озбилно бавим поврћем, није то само купус, тако да једноставно то се исплатило кроз једну календарску годину”, рекао је Раде Јовичевић, пољоприврдни произвођач из Трњака

Крајем октобра, када приспјева, цијене купуса ће бити високе и кретаће се између 0,8 и 1 КМ по килограму, што ће, додају, бити довољно да се покрију трошкови, али и да се заради. За добре и сигурне произвођаче нема зиме, јер су, кажу, пласман својих производа обезбједили на вријеме.

“Што се тиче повртларске производње уопште, ту се погријешити не смије. -Или радите или не радите. Огромни су трошкови, тако да не смијете стати на пола пута. Ко се озбиљно понашао узеће неки  новац ове јесени, не говорим само о купусу, јер су све културе биле интересантне. Ове године су то мале и премале количине, али ће они који се баве поврћем ухватити ваздуха.

Они који предају у индустрију имаће мало ниже цијене, што је мач са двије оштрице. Прошле године када су биле лоше цијене, ми смо имали сигурну продају индустрији. Ове године је другачије, тако да једне године они нас испоштују, друге ми њих. У глобалу ово је била добра година за повртларе”, каже Јовичевић.

Мањи произвођачи су мишљења да ће и они добро проћи, ако не дође до неконтролисаног уваза из иностранства. Додају да је производња скупа, да треба уложити много, али кажу и то да су добили веома значајне подстицаје.

“Добила сам подстицаје и за механизацију и за наводњавање у износу од 50%. Добили смо и за пластенике од општине, захваљујући Петровићу. И влади сам захвална – добила сам од свију”, задовољно каже Петра Бешлић, пољоприврдни произвођач из Црњелова.

Успјешни семберски повртлари кажу да је ова година за њих, упркос суши, била добра, те поручили да онај ко хоће озбиљно да се бави пољопривредом у 21. вијеку не може само да гледа у небо, већ мора да се ослони на савремена достигнућа и трендове у пољопривреди.

(БН) Фото: БН