Цијеном кромпира нису задовољни ни произвођачи ни купци

Кромпир је једно од најчшће употребљиваног поврћа у домаћинствима и од њега се може направити много јела. Његова енергетска вриједност је 86 калорија на 100 грама оброка, а садржи 80,96 одсто воде и 0,14 одсто масти. 

Престоница овог кртоластог воћа на овим простима је висораван Борике код Рогатице гдје је и брендиран и заштићен производ. 

Истраживали смо колико кошта произвођаче производња кромпира, колико на њему могу зарадити, ко скида кајмак, да ли онај ко га гаји или ко га продаје и да ли су потрошачи задовољни актуелним цијенама кртоле. 

Анкетирани грађани у Вишеграду кажу да је у продавницама кромпир скуп, двије марке, а најлакше га је производити. И да треба само отићи до Борика и купити га по једну марку по килограму.

На вишеградској пијаци цијене кромпира су 1,5 КМ док су у продавницама двије конвертибилне марке. Цијенама кромпира нису задовољни ни произвођачи ни потрошачи. 

"Није исто производити кромпир на Борикама и у равничарским предјелима. Може се комотно рећи да је цијена производње кромпира по једном хектару од 12 до 20.000 КМ. С тим да се засади сертификовано сјеме „елита“", каже инжењер пољопривреде и произвођач кромпира Ново Мотика.

Ако је принос солидан и просјечан произвођачу  може да чисто остане по засијаном хектару од осам до десет хиљада конвертибилних марака. Продајна цијена килограма кромпира на њиви тренутно  је једна конвертибилна марка.

"Уколико је принос мањи од 20 тона по хектару онда је чист губитак . Истина у сјеменској производнњи Министарство за пољопривреду има субвенције тако је је то важно и да није њих производња се готово  не би исплатила", додаје Ново Мотика 

Произвођач Драган Мотика је засијао кромпиром три и по хектара.

"Очекујем око 60.000 КМ бруто зараду а принос би требло да буде 18 тона по хектару . Значи укупан би принос био око 60 тона са засијане површине од 3,5 хектара", додаје Драган Мотика.

Рачуница је проста. Произвођач заради по килограму једну КМ, а трговци и посредници исто толико.

Ипак кампање произвођача у фази сјетве, заштите и вађења кромпира трају највише 20 дана у години а сељак остало сваштари. Можда су зато  Борике висораван богатих људи. 

Прапостојбина кромпира је Јужна Америка а у Енглеску је донешен 1586 године. Прве кртоле у Србију је донио Достиј Обрадовић 1759 године али народ се  дуго опирао његовј употреби у исхрани сматрајући га ђавољом биљком. 

(БН) Фото: БН