Брисел шаље нове захтјеве: Још три мјере за БиХ

Како сазнаје наш портал, једна од мјера тиче се буџетског мониторинга. Другим ријечима, Брисел као један од услова тражи преглед приједлога државног буџета када га донесе Савјет министара БиХ.

План раста за Западни Балкан, који је описан као најамбициознији програм Европске уније за шест држава кандидаткиња за чланство, у Босни и Херцеговини је још увијек међу најважнијим темама.

Разлога је много, а међу њима су политичка превирања око мјера које се налазе у Реформској агенди, документа којег су све државе у Плану раста морале послати у Брисел, те чињеница да БиХ озбиљно заостаје за остатком ове западнобалканске "шесторке".

План раста се вратио у фокус након што је прекјуче Европска комисија саопштила да неће прихватити документ из БиХ који није у потпуности усаглашен. Другим ријечима, 111 усаглашених мјера које је Савјет министара БиХ послаоу Брисел није довољно, јер ту нису двије ставке које је ЕУ тражила од наше земље.

Ријеч је о попуњавању Уставног суда БиХ, у којем тренутно недостаје двоје судија из Републике Српске, те укидање ентитетског вета у Вијећу за државну помоћ.

Додатне мјере за државе Западног Балкана

Међутим, извори блиски преговорима с Европском комисијом за Клиx.ба су потврдили да је дошло до велике промјене за све државе, укључујући и БиХ, а ријеч је о додавању три мјере које ће све државе морати усагласити прије него што дођу до новца из Плана раста.

Како сазнаје наш портал, једна од мјера тиче се буџетског мониторинга. Другим ријечима, Брисел као један од услова тражи преглед приједлога државног буџета када га донесе Савјет министара БиХ.

Из ЕУ овим желе да обезбиједе баланс за разне програме који су дио буџета Босне и Херцеговине, а провела би се тако што би Савјет  министара приједлог буџета превело на енглески језик и послало у Брисел, прије него што исти уђе у парламентарну процедуру.

Друга мјера, према нашим сазнањима, а што је и речено у недавном излагању главног директора Генералног директората за сусједство и преговоре о проширењу Герта Јана Коопмана, је усклађивање визне политике ЕУ и држава Западног Балкана.

Конкретно, БиХ је добила листу од шест земаља, чији грађани би требали у будућности имати визу за улазак у БиХ, а међу њима су Куба и Азербејџан. Извори из Брисела за наш портал такође кажу да су број држава различит за све земље обухваћене Планом раста.

За крај, власти у БиХ, али и другим земљама, мораће усагласити мјеру која се тиче трговине људима. Ријеч је о техничкој тачки око које не би требало бити превише дискусије унутар БиХ.

(Клиx)