Дугови стижу на наплату, а новца у буџету све мање

Економска слика Републике Српске поприма све тамнију боју, док власти у Српској све љепше приче причају. Колико је заправо стабилна Српска, ако је буџет у кризи, како тврде економски стручњаци. 

Српска није презадужена, буџет је стабилан, измирујемо обавезе, кредите обезбјеђујемо на други начин, оваквим и сличним изјавама редовно нас са малих екрана, бомбардују добро позната лица владајуће коалиције.

Свака конференција за медије искористи се да предсједник, премијер и министар финансија убјеђују грађане да смо сигурни, и да нам не може нико ништа. Али, да ли је заиста тако?

„Основна карактеристика буџета Српске јесте тај минус, дакле више трошкова, него што има прихода, у виду буџетског дефицита. За 2023. годину тај буџетски дефицит је износио преко 350 милиона, али су ревизори утврдили да је он још још већи за 22.2 милиона. Дакле буџетски дефицит сам упућује на то да више трошимо, него што зарађујемо, а то самим тим производи повећање јавног дуга, односно повећање задужења, веће трошкове отплате тих дуговања, трошкове финансирања, дакле плаћања камата и наравно неликвидност буџета", каже посланица СДС у НСРС.

Она истиче да смо већ имали ситуацију лани када је објављено да је буџет 70 посто само ликвидан, дакле 30 посто неликвидност.

"То значи да има велики износ неизмирених обавеза у буџету“, казала је Орашанин.

Влада Српске куца на свака врата, преврће сваки камен, не би ли се задужила, јер дугови доспијевају на наплату, а новца за враћање дугова све је мање. Неповољни кредити са високим каматама на страним финансијским тржиштима, једини су излаз, јер сарадња са повољним кредиторима окончана је.

„Имамо ситуацију гдје практично једна шестина дуга сваке године, и протекле и ове и наредне, доспијева на наплату. То је опет посљедица мало сложенијих околности гдје Влада Републике Српске у задњих седам, осам, можда и десетак година престала да сарађује са ММФ-ом и Свјетском банком и сличним институцијама, оптужујући их да кроз те програме реформи практично форсирају централизацију неких надлежности на ниво БиХ и онда су умјесто задуживања по исузетно повољним каматним стопама на дуг рок, опредијелили за задуживана преко берзи – бањалучке, лондонске, а то су дугови који углавном доспијевају једнократно и у тој години када доспију ви можете имати проблем у случају да не можете узети нови дуг“, истиче економиста Марко Ђого.

Управо то се и дешава, јер је Влада преходних година кроз нова задуженај успијевала да врати стара, међутим власт Српске постаје изопштена из свих свјетских токова и нема више коме да се обрати.

Поред кредитирања, власти су успјеле да не добију чак ни оно што им је намијењено - предвиђена средства Европске уније из плана раста за Западни балкан.

„Капитал, који је битан за развој, био он европски или било чији, највише се плаши, под наводницима политичке нестабилности. Дакле ми не требамо у оваквим условима очекивати инвестиције које ће овде препородити економско стање . Да би инвестиције дошле, постоји редослед корака који треба урадити – политичка стабилност и компетентна влада, то су прва два корака“, каже економиста Рајко Томаш.

Компликована политичка ситуација проузрокује прекид сарадње са онима који нуде боље услове кредитирања, а то опет говори инвеститорима да заобилазе ово подручје. И тако као домине нижу се компликације, а економија Српске се урушава.

(БН)