Власт пред изборе дијели помоћ насумично без икаквог реда

Израда социјалне карте Републике Српске која би требало да омогући правичнију расподјелу јавног новца за социјално угрожене грађане, а која се годинама уназад најављује, у најбољем случају могла би да буде завршена тек за пет година. Дотад, помоћ се дијели насумично, без икаквог реда, и случајно или не, највише у изборним годинама.

Социјална карта као јединствени регистар би требало да садржи податке о социјално-економском статусу лица корисника права и услуга из области социјалне заштите.

Међутим, ми не знамо колико је тачно таквих лица, јер је социјална карта још једно неиспуњено обећање власти у Републици Српској. Рокови које је предсједник Владе Радован Вишковић сам поставио, давно су пробијени, јер се на социјалну карту чека више од деценију.

„У његовим експозеима је било наведено да ће израда социјалне карте бити приоритет. Он је више пута сам прекршио сопствене рокове које је дао јавности. Да би сада и престао да говорио о роковима када би то могло бити завршено.“, поручује Милко Грмуша, правник.

 Из Министарства здравља и социјалне заштите РС се бране ћутањем. У њихову одбрану је стао министар трговине и туризма РС, који признаје да је социјална карта неопходна.

„Социјална карта није једноставна за направити, ако се тамо нађе иједно лице које не заслужује, или једно које заслужује а није на списку, проблем је. То је тежак и мукотрпан посао који је поприлично и осјетљив.“, каже Денис Шулић.

А док се не разјасне услови за добијање социјалне карте, хљеб се дијели насумично. У прилог томе говоре примјери попут додјеле бесплатних књига, плацева, субвенција за вртиће, те једнократних помоћи од 100 или више марака, које се, случајно или не, углавном исплаћују у изборним годинама. Карта је битна јер успоставља контролу социјалних давања из буџета, појашњавају стручњаци из ове области.

„Не можемо а да не примијетимо да је то све обојено кроз политички маркетинг, и да више изгледа као реклама за кампању него добро осмишљен социјални програм. Политичке елите, односно власт у најчешћем случају, насумично дијели некакве једнократне помоћи, док се суштински проблеми, као што је социјална неједнакост, сиромаштво, незапосленост не рјешавају и остају нетакнути.“, поручује Мирјана Чеко, социолог.

 „Зашто смо ми бацили стотине милиона марака на разне програме и софтвере који би требало да евидентирају све податке о имовини и примањима грађана, ако то не функционише. Јер да то функционише, данас би пет људи сјело, и рекло да се то увеже и знали би све о свима. А НСРС би само усвојила Закон према којем би одредила праг, гдје одређујете да ли некоме треба дати нешто или не?, сматра Милко Грмуша.

Једна од таквих вијести у посљедњим данима, била је и одлука Владе Српске да подијели 550 тона брашна и одређену количину основних животних намирница Црвеном крсту Републике Српске за социјално угрожене породице. Ипак, ресорни министар тврди да се то дијели увијек, не само у изборним годинама.

„Ми комуницирамо са медијима, и сваку подјелу хуманитарне помоћи објавимо у јавности. То је наш принцип рада, како би јавност знала шта Министарство трговине и туризма ради, и благовремено о свим помоћимо обавјештавамо јавност РС.“, објашњава Денис Шулић.

„Значи као добиће брашно, уље, понеки оброк и то је ново нормално. Намеће се логично питање, да ли уопште власт жели да стане у крај социјалној неједнакости и сиромаштву, или га намјерно одржавају у животу, јер знамо да је сиромаштво један од најбољих алата контроле.“, каже Мирјана Чеко.

Процес израде социјалне карте у Србији је трајао око 5 година. А у Републици Српској је прва радна група формирана још прије десет. С обзиром на дивљање цијена и инфлацију, коју не прате плате, све што је досад прикупљено, могло би да падне у воду, те да се на социјалну карту сачека још која деценија.

(БН) Фото: ЦББиХ