Малинари ојађени: Ниска откупна цијене малине

Ни ове године узгајивачи малине на подручју Братунца нису добро прошли. Са једне стране ниска откупна цијена, са друге стране временске непогоде које су утицале и на количину, али и на квалитет рода довеле су производњу овог воћа у питање. 

"Ако идемо двије, три године у минус тешко је то радити. Ево ја сам први смањио производњу, смањују многи. Ово што још мало има, средњи тај сталеж, старији што раде. Омладина одлази, овде изгледа и политика иде да се што више уништи пољопривреда", објашњава Иван Стојановић, предсједник Удружења малинара регије Бирач ,, Виламет". 

Откупна цијена не расте, али расту трошкови производње. За то вријеме помоћи од надлежних нема каже Стојановић. 

"Овде радимо само за дневничаре, репроматеријал. Нама ништа не остаје. Ми радимо џаба. Кантони у Федерацији дају 0.60-0.80 пфенинга по килограму. Кид нас Министарство даје неких 0.25 пфенинга по килограму. Требали би да се више укључе, да се више да, да се издвоји, каже Стојановић. 

Док малинари имају своје муке, ни откупљивачима није лако. Петко Ранкић, власник једне од хладњача из Братунца каже да је био приморан узети кредит како би попеглао дугове, зато што је прије три године малину откупио по цијени од осам ипо марака, а продао је дупло јефтиније. 

"Ми хладњачари немамо никакав подстицај од државе, а Србија има осам одсто. Они ако узму хиљаду тона, ја сам обично узимао 1000-1200 тона, пута, ајде да рачунамо четири марке, то је негдје 320 000. Они са тим покрију све трошкове материјалне, раднике и немају проблем. Робу складиште и чекају цијену. А код нас нема, ако сте у минусу ви сте у минус", објашњава Ранкић. 

Прије десет година малину је било исплативо узгајати, данас је та производња преполовљена баш као и цијена. Наши саговорници очекује да ће свака следећа година бити све лошија док малинарство у овом крају не постане прошлост. 

(БН) Фото: БН