Др Милан Благојевић: Проблем је народ, а не само власт

Гледам и слушам, и нисам изненађен, а још мање фрапиран, чињеницом да Зоран Стевановић, народни посланик СНСД-а и директор за наше (не)прилике великог предузећа, на јавном предизборном скупу СНСД-а у Зворнику запријети свима "који почну да уједају претворићу се у шинтера, а то значи отворена борба с џукелама".

Пише: Милан Благојевић

Неће ме изненадити да надлежни окружни јавни тужилац не реагује на овај јавно изречени позив на насиље против свих оних који политички мисле другачије од Стевановића, СНСД-а и вође му, јер јавни тужиоци, знам то добро из дугогодишњег судијског искуства, траже да им полиција и код оваквих флагрантних деликата све сервира, то јест да им поднесе извјештај о извршењу кривичног дјела, а ако им није тако сервирано они ћуте и праве се као да се ништа није догодило.

Ни полиција неће реаговати, јер је овдје све, па и она, под контролом једне апсолутистичке власти. Таквој власти полази за руком да прожме све поре друштвеног живота и да држи све под својом контролом. Стога није за очекивати у овом случају реаговање полиције када на челу МУП-а Републике Српске као министар стоји особа коју је за то мјесто одредио вођа, а Народна скупштина Републике Српске само формализовала ту вођину вољу. 

Дакле, апсолутистичка власт држи све под својом контролом те је за очекивати да ће и овај пут бити јача од закона.

И све то иако је закон више него јасан. Наиме, Кривичним закоником Републике Српске је прописано кривично дјело јавног изазивања и подстицања насиља и мржње. То дјело је прописано чланом 359. став 1. Кривичног законика, а чини га свако ко на јавном скупу или јавном мјесту јавно позива, односно изазива на насиље према групама због њихових особина, за шта је прописано да ће се учинилац осудити новчаном казном или казном затвора до три године.

Све је то испуњено у конкретном случају, јер је Зоран Стевановић јавно запријетио да ће се претворити у шинтера према свим оним појединцима, односно групама за које он тако процијени, тј. које Стевановић одреди као џукеле. То није ништа друго до јавни позив на насиље, чиме су испуњена сва битна обиљежја из законског бића наведеног кривичног дјела.

Трагедија је што је Стевановић, умјесто да буде извиждан због тих ријечи, добио аплаз од присутних на јавном скупу.

Е тек та чињеница је трагедија, зато што неумољиво указује на озбиљно болесно стање нашег народа и Републике Српске.

Наиме, овај догађај говори силином јачом од било којег другог доказа и аргумента, да, како сам већ писао прије нешто више од четири мјесеца, ми овдје умјесто државе и озбиљног политичког народа имамо поремећен народ и изопачени систем,  у којем апсолутистичка власт са врха, као и она на локалном нивоу, влада тако што поставља и држи на власти себи одане појединце спремне на све, па и на брутални обрачун са политичким неистомишљеницима.

На другој, боље рећи истој страни је народ, његова критична маса, која је пристала да буде претворена у поданике економских и политичких властодржаца, спремна да учини све што властодршци затраже  и да даје подршку свему, па и да јавно аплаудира и тиме одобрава ријечи које је један од локалних моћника изговорио на поменутом предизборном скупу.

Истинитост ове дијагнозе нашег колективног стања, једне тешке болести нашег колективног духа и свијести, потврђена је већ више пута до сада на бројним изборима, како локалним тако и оним за више нивое. На свакима од њих је, у већој или мањој мјери, у посљедњих 18 година побједу увијек односила иста "елита", што значи да је народ увијек гласао за њих, без обзира на сву изопаченост те апсолутистичке власти.

Зато је од таквог руинираног народа више него очекивано да ће и на наредним локалним изборима опет гласати за тај апсолутни и ауторитарни режим и тиме му по ко зна који пут омогућити да настави такво своје владање. 

Шта послије свега реченог закључити до то да они који владају нама не успијевају да освоје и задрже своју власт зато што су добри, већ зато што народ којим владају није ништа бољи од њих.

У томе је, дакле, суштина наше националне болести, за коју готово да нема лијека. Барем не у догледно вријеме, што ће најбоље да потврде и резултати предстојећих избора.

Др Милан Благојевић