Њемачка све забринутија због наглог раста деснице

Очекивани, али и даље шокантни успех АфД-а у Саксонији и Тирингији за многе посматраче могао би да има утицаја и на економију. Они страхују за источну Немачку као пословну локацију.

Многи представници синдиката и привреде и пре избора у Саксонији и Тирингији упозоравали су на последице успеха Алтернативе за Немачку (АфД). На пример да то може да одврати инвеститоре. Тако Олаф Цахерт, који улаже у компаније да би их спасао од банкрота, за ДW каже да је „капитал плашљива срна“ и да људи не воле да инвестирају „тамо где се не осећају добродошло“.

Председник Савеза немачких удружења послодаваца (БДА) Рајнер Дулгер, након избора наглашава да је просперитетна привреда важна за стабилну политику – и обрнуто. А ови изборни резултати су, каже, показали „велику несигурност народа и недостатак поверења у то да се наша земља развија у правом смеру“.

Он за пораст подршке АфД-у окривљује коалицију Социјалдемократа (СПД), Зелених и Либерала (ФДП) на савезном нивоу и позива их на акцију: „Резултати су јасан знак упозорења за политичаре савезне немачке владе“, зато што свака влада мора да „пази на интересе радних места, а тиме и на друштвену кохезију“.

Егзодус компанија?

Након објављивања изборних резултата, многи пословни људи упозоравају да ће се погоршати проблем с недостатком квалификованих радника, а сматрају и да би могао да се догоди егзодус компанија које послују у Саксонији и Тирингији.

За фирме из те две покрајине, које се такође суочавају с глобалном конкуренцијом, проблем недостатка радне снаге могао би да се додатно погорша, каже економисткиња Моника Шницер. Поред тога, додаје, „наслеђивање компанија би било отежано и то би могло да доведе до затварања предузец́а“.

Државне институције, као и образовни систем у Саксонији и Тирингији вец́ сада трпе због недостатка квалификоване радне снаге и због тога су приморане да смање обим својих услуга. Неки окрузи у те две немачке покрајине вероватно ће у наредним годинама изгубити још 20 до 30 одсто радно активног становништва.

„Недостатак квалификованих радника који вец́ постоји, постаће још гори“, очекује економисткиња Шницер. А с обзиром на однос АфД-а према имиграцији, она оцењује: „Њихово одбијање квалификоване имиграције шаље погрешан сигнал, јер ће одвратити квалификоване раднике од тога да те немачке покрајине виде као опцију за усељавање.“

Млади ће наставити да одлазе

Марсел Фрачер, председник Немачког института за економска истраживања (ДИW), такође очекује губитак радних места и одлив страног капитала. Он подсећа да је АфД за протекционизам и удаљавање од ЕУ, за мање имиграције квалификованих радника и мање отворености и различитости. То ће, сматра, врло вероватно довести до егзодуса компанија и квалификованих радника.

„Пре свега ће млади, квалификовани и мотивисани људи напустити те две немачке покрајине и отићи тамо где доживљавају више отворености и уважавања. А то ће вероватно резултирати повећањем броја банкрота и егзодусом компанија“, каже Фрачер.

Забринути су и у Немачком пословном институту, блиском послодавцима. „Ово не може бити добро за привреду, јер њој је потребна политичка предвидљивост, институционална стабилност и поуздани оквирни услови“, каже директор института Михаел Хитер.

Опасност за фабрике чипова

„Изборни резултати у Саксонији и Тирингији су сигнал упозорења и за дигиталну економију“, упозорава председник немачког дигиталног удружења „Битком“, Ралф Винтергерст и наглашава да „Немачка мора да остане земља која се залаже за космополитизам и дух иновација, а АфД не заступа те вредности.“

Винтергест притом указује на један конкретан пример. „Без квалификованих радника из иностранства нећемо моћи да управљамо планираним фабрикама чипова у Саксонији. А такви највиши руководиоци имају слободу да бирају где ће да раде.“

Само привремено?

Изборне резултате у Саксонији и Тирингији коментаришу и страни економисти. Тако Франциска Палмерс, виша економисткиња за Европу у лондонском институту „Капитал економикс“, оцењује да резултате покрајинских избора не треба пресликати „један кроз један“ на читаву Немачку. Неки од захтева и идеја АфД-а свакако ће се одразили и на изборне програме етаблираних партија, а Немачка ће, каже, наставити „мало да чини по питању своје деиндустријализације и наставиће да се држи своје строге политике штедње у Немачкој и Европи“.

За истраживачко одељење Дојче банке (ДБР), изборни резултати такође нису „слика савезних избора“ који се одржавају следеће године. Они указују да су услови у Тирингији и Саксонији превише посебни да би били применљиви на читаву земљу.

Па и када сагледавају будућност, економисти ДБР-а релативно су опуштени. Актуелни подаци показују да „компаније страхују само због привремених економских ризика“ и да би се то првенствено одразило на тражење квалификованих радника.

Осим тога, економисти ДБР-а не очекују да ће се немачка економска политика суштински променити. Сматрају да ниједна замислива коалиција на савезном нивоу „неће спроводити политику склону расипништву“, јер посебно су конзервативни политичари ти који су задрти заговорници политике државне штедње.

*овај чланак је најпре објављен на немачком језику

(ДW) Фото: Профимедиа