Бањалука: Од зелене оазе до експанзије бетона

Бањалука је некада словила за град зеленила и природе. Постепено, град на Врбасу то престаје бити, јер зелене површине све више замјењује бетон, односно стамбено-пословне зграде и други објекти. Поред естетске, паркови требају имати и функционалну улогу, међутим различите интервенције доносе бетон и у паркове.

Жељко Раљић, предсједник Градске организације СДС Бањалука, каже да профит има предност у односу на потребе грађана.

„Нови објекти за становање претворени су у нове бетонске спаваонице, поред којих се налазе само кладионице и апотеке. Примјетна је разлика између објеката који су направљени прије рата и ових данашњих, евидентно је да је мањи број игралишта и зелених површина. Објекти који су направљени у задње вријеме ту су само ради профита, без социјалне одговорности према грађанима који живе у тим објектима", каже Раљић. 

Промјеном статуса Бањалуке дошло је и до већих потреба за изградњом, међутим, недостатак урбанистичког плана произвео је стихијски начин градње.

„Имамо конкретан примјер актуелне измјене Регулационог плана `Југ 3` у подножју Старчевице, гдје је ново рјешење у односу на тренутни Регулациони план смањује проценат зелене површине за око 20", каже Игор Улетиловћ из Центра за животну средину Бањалука. 

Из Града кажу да се поштују сви законски оквири, односно да се уважава мишљење струке, те да је комуникација са грађанима добра.

„Планови се раде по правилима струке, приједлоге дају овлаштене куће. Процес израде је јавна процедура, гдје сви могу дати своје смјернице, након тога иде израда плана, стручна расправа гдје учествују инфраструктурне организације. Наравно, ту је и јавни увид који траје 30 дана на коме
свако заинтересовано лице може дати своју примједбу", каже Вук Вишекруна из Одјељења за просторно уређење. 

Јавне расправе о измјенана регулационих планова постоје, али градња и интервенције у парковима се настављају када је мишљење грађана и струке негативно, сматра професор Синиша Цвијић.

„Мислим да је основни мотив за измјену плана жеља инвеститора за повећаном експлоатацијом грађевинског земљишта. Јавне расправе су показале негативан однос јавности према нацртима измјена, тако да могу рећи да јавни интерес није поштован", наводи Цвијић. 

Нови урбанистички план могао би смањити бројне нерегуларности.

(БН) ФОТО: агенције