БиХ остала готово без једне трећине становништва

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине закључила је Централни бирачки списак, а са даном 22. 8. 2024. године, на списку се налази укупно 3.400.204 бирача. Према процјени демографа, у БиХ живи укупно око 2.800.000 грађана. Показују ли ови подаци колико је људи отишло из БиХ?

Локални избори су на пагу, а бирача сваке године има све више. То показују бирачки спискови ЦИК-а. Прије четири године овај списак бројао је око 200.000 бирача мање него сада, док је четири године раније 2016. било 420.000 бирача мање. И тако из године у годину расте број бирача, а смањује се број становника БиХ. Последњи попис становништва био је прије 11 година, па тако не знамо ни колико нас има, нити ко има право да бира.

„То је само један од показатеља не само нефункционалности ове земље, већ уопште проблема, рогова у врећи уоппште, једне дисфункционалности цијелог система, цијелог друштва, гдје једно дословно техничко питање, побројавање људи и то не само крвних зрнаца, као што хоће одређени политичари како би могли да извлаче одређене бенфите, већ пребројавање људи и њихове социо-демографске позиције, њихове старосне структуре, њиховог образовања и свих осталих параметара, који се пописују у нормалним земљама, који би служили за пројекције у будућности, код нас је то постало горуће, од живота важно питање, које најчешће служи и за опструкције и за деструкције у друштву“, каже политички аналитичар и комуниколог Младен Бубоњић.

Ако се узме у обзир процјена демографа да БиХ броји укупно око 2.800.000 грађана, укључујучи и малољетне и оне који су на привременом раду, који не могу да бирају, а на бирачком списку је преко три милиона бирача, није тешко примијетити да велики број грађана не живи на овим просторима. 

„У неку руку можемо рећи да би бирачки списак требало да представља збир резидената, односно уобичајног становништва БиХ и наше дијаспоре и кад из њих искључимо малољетна лица. Заправо централни бирачки списак би нама требало да покаже колики је обим наше емиграције.

Дакле ако говоримо да се на бирачком списку налазе само пунољетна лица, ако би смо додали број од неких 650.000 - 700.000, па можда и више од 700.000 малољетних лица на тај број од 3.400.000, дошли би до неких 4,2 – 4,3 милиона становника, значи ми смо практично кроз емиграцију последњу деценију изгубили око 1,5 милиона становника“, истиче демограф Александар Чавић.

У ЦИК-у кажу да се бирачки списак прави по аутоматизму, односно када особа постане пунољетна и добије личну карту, бива аутоматски уписана у бирачки списак, док се преминули бришу. Једнако бирачко право имају и грађани БиХ и они који су је напустили, а задржали држављанство.

„Ови људи су отишли из БиХ и наравно да ми онда имамо, када говоримо о постотку излазности, увијек смо ту негдје око 50 посто, а у стварности тај проценат прелази и 80 посто, од оних људи који стварно живе у тим општинама, јер знамо да је све мање људи, нарочито у овим мањим општинама, у Републици Српској. Тако да можемо говорити и о том постотку када се говори о излазности да он није тачан, када се говори о само броју становника у општини“, каже посланик у Представничком дому Парламента БиХ  Мира Пекић.

Према анализама демографа, БиХ је у посљедњих тридесет година остала готово без једне трећине становништва, а тренд одласка се наставља. Властима у БиХ  не одговара да признају колико грађана данас живи у земљи, нити какво је економско-социјално стање, кажу демографи.

(БН) Фото: Илустрација