Благојевић открива шта Јелена Пајић Баштинац није рекла

Читам шта је Јелена Пајић Баштинац, генерални секретар предсједника Републике Српске, изјавила 28.8. ове године као свједок на саслушању у Суду БиХ, у кривичном предмету против Милорада Додика и Милоша Лукића.

Пише: Др Милан Благојевић

Рече Јелена, како је истог дана пренио портал БН ТВ, да су поједини правни експерти савјетовали Додика да потпише указ о проглашењу Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ. Тиме је Пајић Баштинац хтјела рећи да је због тога Додик потписао тај указ.

Међутим, не рече Пајић Баштинац нешто што је претходило свему томе, чему је и она била присутна, а што је важно јер расвјетљава не само како је усвојен један закон, већ и начин функционисања цјелокупног система у Републици Српској, у којем је један човјек све па и Народна скупштина, барем онај њен већински - позициони дио.

Додуше, вјероватно то Пајић Баштинац није рекла зато што је о томе нико није питао на суђењу, па зато осјећам потребу да то ја кажем.

Не волим термин "правни експерт" нити сматрам себе правним експертом, па зато ово што ћу рећи у наставку не говорим у том смислу, већ као обичан свједок.

Дакле, у јуну прошле године био сам правни савјетник српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић и због тога сам 26.6.2023. године негдје око 10:15 телефоном позван на састанак у 13:00 часова у зграду Владе Републике Српске у Бањалуци, при чему ми је речено да је то позив од предсједника Републике Српске.

На састанку су били Милорад Додик, Жељка Цвијановић, Радован Вишковић, Ненад Стевандић, Милош Букејловић,   а и Јелена Пајић Баштинац.

Састанак је отворио Милорад Додик који је говорио да наредни дан, 27.6.2023. године, Народна скупштина Републике Српске мора да усвоји Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, чији приједлог је један од послужитеља подијелио свима нама који смо били ту. 

Док је Додик говорио прочитао сам невелики текст тог закона, од 5-6 чланова, и већ из његовог назива и тих пар чланова било ми је јасно, јер то не захтијева неко велико знање, да је тај закон супротан Уставу БиХ, којим је прописано да су одлуке Уставног суда БиХ коначне и обавезујуће.

Када је Додик завршио своје казивање, гледао сам све присутне и видио да сви ћуте, а неки од њих и главу сагињу. Дакле, нико ни ријеч да каже о овој јединој теми тог састанка. 

С обзиром на то, јавио сам се за ријеч и рекао да није политички цјелисходно да се доноси такав закон, а осим тога, нагласих тада, тај закон неће издржати ни тест уставно-судске контроле пред Уставним судом БиХ, јер је супротан Уставу БиХ. 

Убрзо затим у ријеч ми је упао Ненад Стевандић, прекинувши ме и рекавши "не може то, ми смо овим до сада прешли Рубикон". 

Не хтједох му ништа рећи, па ни да се свака ријека може прећи, али и вратити на почетну страну док није касно, јер сам већ успио рећи оно што је требало, то јест упозорити на проблем који ће бити створен ако наредног дана Народна скупштина усвоји тај закон.

Недуго затим завршио се тај састанак, послије којег сам се, вративши се кући и пошавши на једно приватно путовање, стао својим возилом поред пута и у вибер поруци Жељки Цвијановић додатно написао да ће такав закон бити не само неуставан, већ ће онемогућити бројна физичка и правна лица да остварују своје право на апелацију Уставном суду БиХ против пресуда редовних судова у Републици Српској, јер се, према том закону, ни те по апелацијама донијете одлуке Уставног суда БиХ, не би примјењивале у Републици Српској. 

Неких пола сата након тога, Жељка ми је одговорила вибер поруком, у којој је написала да сам ја рекао своје на састанку, а да је остало политичка борба.

И убрзо затим, наредног дана Народна скупштина Републике Српске је усвојила наведени закон, послије чега ми је, имајући у виду и све већ речено, било дефинитивно јасно да је Додик у овом систему све, па и Народна скупштина, а онај њен већински дио је само ту да притисне одговарајуће дугме приликом гласања.

Зато, дакле, не стоји оно што је у ствари хтјела рећи Јелена Пајић Баштинац на суђењу у Суду БиХ 28.8. ове године, да баш ник(ак)о није указива(н)о на проблем који ће настати усвајањем Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ. 

Указано је благовремено на то, али то није уважено, чиме као да је неко хтио омогућити Кристијану Шмиту да наметне своје кривично дјело неизвршење одлука високог представника, што је Шмит убрзо затим и учинио.

И након усвајања наведеног закона, а прије него што ће Додик потписати указ о његовом проглашењу, указивао сам да то није добро, и то не зато што сматрам да је Кристијан Шмит високи представник и да има право да своју вољу намеће као закон.

Не, никако због тога, јер Кристијан Шмит није високи представник, будући да га није именовао Савјет безбједности УН, а и да га је именовао Шмит према Повељи УН и Уставу БиХ, као ни према Анексу 10 Дејтонског споразума, нема право да Босни и Херцеговини као држави чланици УН намеће закон, нити га на то може овластити било ко други. Дакле, ја сам указивао да није добро да Додик потпише указ о проглашењу наведеног закона само зато што ће одмах затим бити оптужен за наведено Шмитово кривично дјело. 

Но, ни то није уважено него је Додик потписао указ, након чега је убрзо затим добио оптужницу, а Република Српска је таквом погрешном Додиковом политиком доведена у веома тешку ситуацију, како политичку тако и економску.

Додуше, послије свега тога Додик је, док сам још био савјетник, у нечему уважио мој савјет. Наиме, након подизања оптужнице против њега, на дневни ред сједнице Народне скупштине био је уврштен Приједлог закона о државној имовини.

Видјевши то, одмах сам најприје Јелени Пајић Баштинац, а затим и Жељки Цвијановић, написао вибер поруку, рекавши им да тај закон треба скинути са дневног реда, јер ће његовим усвајањем у Народној скупштини доћи до тога да Шмит поништи и тај закон, као што је већ поништио и Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, али ће Народна скупштина и тај закон доставити Додику на потписивање указа о његовом проглашењу, па ће Додик то учинити и одмах затим добити још једну оптужницу, за још једно Шмитово кривично дјело неизвршење одлука високог представника.

Јелена, а убрзо за њом и Жељка су ми одговориле да су сагласне са мојом сугестијом и да су је одмах прослиједиле Додику.

И тако је, боље речено зато је, тај Приједлог закона скинут са дневног реда Народне скупштине. 

С обзиром на то да народни посланик Игор Црнадак често пита зашто је тај Приједлог скинут са дневног реда Народне скупштине и када ће бити поново уврштен у скупштинску расправу, ево му одговора на то.

Послије свега, остаје у најмању руку исувише горак окус због једне ирационалне политике појединца и неколицине других којима је окружен, а која никако није добра за Републику Српску. Ту ирационалност на крају, али ипак прилично касно, прихвата и сам тај појединац, повлачећи из скупштинске процедуре Приједлог закона о државној имовини Републике Српске, како не би био оптужен за још једно Шмитово кривично дјело.

Др Милан Благојевић

(БН) Фото: