Ускоро ћемо плаћати пенале због прљаве технологије

Годинама се говори о зеленој транзицији и производњи струје из обновљивих извора енергије, као и о усклађивању са европским нормама. Међутим, никако да се пријеђе са ријечи на дјела. Имамо довољно извора енергије, али имамо ли довољно политичке воље и знања за ову транзицију?

Процес декарбонизације у БиХ могао би потрајати, а од 2026. године могли бисмо бити приморани плаћати пенале, јер производњом струје путем термоелектрана загађује се ваздух и тло. Неријетко је видљива и чађ која пада на тло. БиХ је богата  природним изворима енергије, али се из них добија тек седам одсто струје, а могло би много више. Смањење емисије штетних гасова неко мора да плати, кажу из Министарства енергетике.

„Ми морамо да уведемо карбонску таксу овде унутар земље. То је једна врста нове обавезе која ће бити једна врста трошка, али ако се тај модел примјењује унутар земље, ако се та такса користи и узима и задржава унутар земље, а то је циљ ЕТС модела, онда ту не бисмо требали имати неку велику финансијску штету. Уколико то не би урадили, онда бисмо можда могли подлијегати и примјени ЦБМ-а 2026. а онда то значи неке нове трошкове за БиХ у цјелини, а ту се ради о енергији коју бисмо извозили“, казао је  министар енергетике и рударства Петар Ђокић у јуну ове године.

На питање у чему је проблем и заштио то не урадимо, министар одговара:

„Проблем је што морате уводити нови трошак, то неко мора да плати, плаћају привреда и грађани".

Стручњаци објашњавају да политика и лични интереси челних људи јавних предузећа која се баве производњом струје, надјачавају сваку птичу о енергетској транзицији. Тако ће, изгледа, бити све до тренутка када кашњење у овим процесима будемо скупо плаћали. 

„Проблем који се јавља у Босни и Херцеговини је то што овде у суштини нити политичари, нити велике енергетске компаније немају било какву визију око тога како прећи на обновљиве изворе енбергије, да сачувају своје позиције, што је немогуће, јер ова енегретска транзиција доноси демонополизацију и демократизацију цијелог процеса јер данас свако може производити електричну енергију, тако да је тај процес јако успорен, релативно нетранспарентан и сви одговорни чине све да га зауставе.

Најбољи примјер – прије двије године донесен је Закон о обновљивим изворима у Републици Српској, још увијек немамо подзаконских аката за енергетске заједнице грађана, иако је рок истекао прије годину дана“, каже економски аналитичар Дамир Миљевић.

Производња електричне енергије путем соларних панела могла би да буде довољна за цијелу БиХ. Оно што у недостатку сунца може да замијени производњу, јесу енергија вјетра и воде. Тако не би било загађења, а струје би било довољно. Међутим, процес преласка на обновљиве изворе дугачак је пут.

„Ако говоримо о обновљивим изворима енергије, то је онда прича која захтијева и ширење мреже, јер данас немамо доста, поготово преносне мреже на државном нивоу. С друге стране, ако говоримо о самом локацијама, гдје су смјештене једне вјетроелектране, солар, већином су оне на неким неприступачним дијеловима, на брдима, тамо гдје нема мреже и онда децентрализација производње захтијева бољу флексибилност. Дакле термоелектране не можемо затворити преко ноћи, али све указује на то да морамо ићи ка новим рјешењима“, истакао је стручњак у области енергетике Нихад Харбаш.

Још један проблем у процесу ове транзиције јесте тај што немамо стручан кадар који би могао да реализује процес.

Фондови за енергетску транзицију Европске уније нуде новац, али се он троши на друге пројекте, истичу стручњаци. 

(БН) Фото: БН