Добој: Уништен пут према Пурачићу, мјештани траже помоћ

Засеок Пурачић који се налази у склопу Мјесне заједнице Станови је од Добоја правцем Путниково брдо удаљен око седам километара. Највећи проблем мјештана овог засеока је лош пут који се годинама посипа шљунком који однесе сваки већа киша.

Прилаз засеоку Пурачић у мјесној зајдници Станови код Добоја могућ је само са једне стране, а кад киша падне и створи се блато настају још већи проблеми.

"О аутобусу можемо само сањати,а  што се тиче хитне буквало мора да дође из правца Путниковог брда, то је са ове стране, а са ове стране нема шансе, не може ни ауто да прође," каже Ненад Божичковић, мјештанин.

Мјештани кажу да посипање пута није рјешење, јер свака већа киша однесе посипни материјал, који се насипа сваке двије године, а сад им траже и да сами копају канале и очисте живице, за шта мјештани немају ни механизацију ни људства.

"Траже нам да се првенствено очисте живице, да се канали покопају, па да би они могли да наспу то да то одраде, међутим ми то нисмо у могућности, онда нам тако мало само нешто дођу, дођу одраде сваке двије године. Ја питам: је ли то сваке двије године кад је изборна година?

Нормално, тад су активности на свим странама. То је само тренутно рјешење, до првих јачих киша, пошто је брдо то, то вода однесе све, на дну тога брда имамо можда сад кад би багер покупио можда и 15 кубика тог материјала што је по каналима, што је људима у њивама. Нема, не видим ту никакву преспективу за дужи период", објашњава тренутно стање Ненад.

Ненад Божичковић наводи да је једино трајање рјешење да се асфалтира око 500 м пута, посебно јер засеок Пурачић је један од ријетких у којима има мале дјеце и додаје:

"На крају крајева морам да кажем лично ради мене и ради тих старих нама више булвално тај пут није ни потребан, али имамо малу дјецу, петоро-шесторо овдје има на овом подручју дјеце која иду у школу. Могу слободно да кажем да чак мали засеок, са мало становништва, а највише дјеце у читавом селу да има те мале која иду у школу. Да је било да се то ријеши,да би неку перспективу за своју дјецу оставили, да наша дјеца могу да опстану на тим просторима."

Велибор је као 16-годишњак рањен и упркос свему остао је на свом огњишту. Сада размишља да након свега због лоших услова живота напусти своје село.

"Тренутно овдје ни са једним бољим аутом не можеш сићи, можеш само са трактором или неким џипом. И ја сам размишљао да одавде бјежим, јер немам овдје ништа, ништа осим те земље и та земља зараста, нема је ко обрађиват. Ко ће обрађиват, кад немаш шта довући ту, никакво ти возило не може доћи доставно. Кад кажеш гдје си и кажеш да је пут мало лош, каже ми не можемо доћи."

Обратили смо се упитом Градској управи да ли је у плану да се мјештанима санира или асфалтира пут, као и много пута до сад на наше упите одговора није било.

А мали ђаци ће као и до сад прескачући канале на сред пута некако долазити до својих клупа.

(БН) Фото: БН