Смањење спољног дуга БиХ је варка: на наплату стижу претходне дужничке обавезе

Босна и Херцеговина смањила је спољни дуг за три мјесеца за више од 200 милиона КМ, показују званични подаци Министарства финансија и трезора БиХ. То није позитиван показатељ економског просперитета, јасни су економисти.

На крају другог квартала ове године укупан спољни дуг БиХ износио је 8,77 милијарди КМ, док је у првом кварталу био виши за преко 200 милиона - 8,98 милијарди КМ.

“То не треба да завара, то значи да су се извршиле изузетне исплете у кратком временском периоду, тј. да су на наплату дошле претходне дужничке обавезе”, каже економиста Адмир Чавалић.

“Са друге стране због политичких несугласица није се дошло до новог аранжмана са ММФ-ом, те самим тим није било нових заједничких задуживања на нивоу БиХ”, анализира економсита Игор Гавран.

Из Министарства су навели да је БиХ највише дужна Европској инвестиционој банци - 2,34 милијарде КМ, слиједи Свјетска банка - 1,38 милијарди КМ кроз ИБРД аранжмане, те 1,04 милијарде КМ кроз ИДА програм. Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) дугује 872,09 милиона КМ.

Укупан спољни дуг Републике Српске половином ове године износио 3,6 милијарди КМ, Федерације БиХ 5,078 милијарди КМ, дистрикта Брчко 43,1 милиона КМ, а институција БиХ 43,4 милиона КМ.

Трендови задуживања нису позитивни, посебно на ентитетском нивоу, па и на нижим нивоима власти, сагласни су економисти. Федерација се позабавила еурообвезницама што је Српска урадила претходних година, док данас новац тражи код домаћих инвеститора. 

“Када је ријеч о Републици Српској, то је немогућност приступа страним тржиштима. То је резултат санкција које утичу на власт, али и на цијелу економију”, рекао је Гавран.

Међутим много је важније колико је једна привреда спремна да сервисира дуг, каже професор Млинаревић. “Као земља, ми дијелимо судбину транзиционих економија, сиромашних земаља које имају релативно мало учешће дуга у БДП-у. Можда то дјелује парадоксално, али показује да развијеније земље имају боље приходе које могу да сервисирају дугове и да су им инвеститори наклоњенији”, сматра професор на
Економском факултету УИС Предраг Млинаревић.

Економисти тврде - дугови нису спорни, али да је потребан јасан план утрошка, који би обезбиједио додатну вриједност.

“Углавном, ти дугови су мање ефективни по питању великих инфраструктурних пројеката, а више ефективни по питању одржавања текуће буџетске потрошње и одржавања ликвидности буџета. То је проблем”, каже Чавалић.

“Наш највећи проблем је што ми не знамо куда смо кренули, односно за шта би се требали задуживати. И зато би требало да имамо развојни план, какву привредну структуру желимо, да ли желимо да привлачимо и субвенционишемо инвестиције, можемо ли коначно изградити инфраструктуру која подразумјева да овдје долазе међународне компаније, да су конектоване на међународне коридоре како би снизиле транспортне
трошкове и како би производне европске инвестиције долазиле и у нашу земљу”, истиче професор Млинаревић.

А док се тај план не оствари, свако смањење дуга биће само лажна нада за БиХ. Укратко, ријеч је само о затишју пред буру нових кредита.

(БН) фото: БН