Млади одлазе у ЕУ, не чекају ЕУ стандарде у БиХ

Пет година након покретања ЕУ стратегије за младе, млади Европљани суочавају се с комплексним односом према Европској унији. Иако многи осјећају снажну повезаност с Европом, проблеми попут незапослености, недостатка стамбеног простора и финансијске зависности и даље представљају велике изазове.

У новембру 2018. године, Савјет Европске уније и представници влада земаља чланица усвојили су ЕУ стратегију за младе, оквир за сарадњу у подручју политике за младе у ЕУ за период 2019.–2027. године, стоји у заједничком тексту новинских агенција АФП, Агерпрес, АНСА, БТА, дпа, ЕФЕ, ФЕНА, МИА, СТА у оквиру Еуропеан Неwсроома.

Ова ЕУ стратегија за младе фокусирана је на пет начела и циљева: учешће и активност, запошљавање и приправништво, образовање и наука, мобилност студената те подршка за иницијативе и пројекте младих.

Стратегија има за циљ јачање веза с ЕУ, побољшање квалитета образовања и смањење незапослености младих. Какав је положај младих Европљана пет година након усвајања стратегије? Колико се снажно идентификују с ЕУ и што су им главне предности због чланства у ЕУ?

Идентификација с Европом, али већа идентификација с домовином

Млади и даље имају европску перспективу, према ''Еуробарометру о младима и демократији'' који је Европска комисија објавила уочи европских избора у јуну.

Више од 43 посто испитаника учествовало је у активностима у другој земљи ЕУ. Уобичајени примјери укључују студирање или обуку (16 посто), волонтирање (12 посто) или рад (12 посто). Готово половина младих испитаних (49 посто) изјавила је да су свјесни могућности финансирања које нуди Ерасмус+, ЕУ-ов програм за образовање, обуку, младе и спорт. 67 посто младих Европљана вјерује да ЕУ барем донекле утиче на њихов свакодневни живот, док 26 посто каже да нема никакав утицај, а 7 посто не зна.

Упркос високом нивоу идентификације с ЕУ, многи млади Европљани дефинишу се према својој националности, а не према европском идентитету.

Напримјер, иако се 79 посто младих Италијана поносно описује као "дјеца Европе", истовремено 8 од 10 младих више осјећају да су Италијани него Еуропљани. То су резултати анкете коју је портал Скуола.нет провео на узорку од 3.100 Италијанских дјевојака и младића од 13 до 29 година, уочи европских избора 2024. године.

Међутим, нису све земље такве да се млади снажно идентификују с ЕУ. Информативни документ, темељен на подацима ГЛОБСЕЦ-а из 2023. и 2024. године о бугарском јавном мнијењу у вези с кључним димензијама домаћих и међународних друштвено-политичких ставова, биљежи да 71 посто младих Бугара ЕУ доживљава као диктаторску. То се одражава у врло снажном утиску да "ЕУ наређује што треба радити, а Бугарска нема моћ утицати на то."

Мир и слобода путовања: Важна постигнућа и висока очекивања

Око половине младих Европљана сматра слободу путовања једним од најважнијих постигнућа ЕУ, према студији "Yоунг Еуропе 2024" коју је провела фирма за анализу података YоуГов за њемачку ТУИ Царе Фоундатион. Остала главна постигнућа која наводе млади укључују слободу кретања ради рада и студија унутар ЕУ, евро као заједничку валуту те програме размјене као што је ЕРАСМУС+.

Према анкети коју је провео портал Скуола.нет, за младе Италијане најмање повољни аспекти су економски услови које земља мора испуњавати како би била дио ЕУ (40 посто), управљање мигрантима (25 посто) и, коначно, зависност Италије о јачим државама (19 посто) у многим аспектима заједничке политике.

Према Еуробарометру из маја, очекивања словенских младих од ЕУ су очување мира, јачање међународне сигурности и промоција међународне сарадње. Словенци такође имају надпросјечна очекивања у борби против сиромаштва те економске и социјалне неједнакости.

Незапосленост, трошкови становања и финансијска зависност брину младе Европљане

Према студији "Yоунг Еуропе 2024", млади сматрају миграције, климатске промјене и економску политику најважнијим актуелним политичким питањима у ЕУ. Међутим, млади у многим земљама такође су забринути због своје личне финансијске ситуације и животног стандарда.

У Словенији су главни проблеми младих повезани с недостатком приступачног смјештаја и редовних послова, иако Словенија има једну од најнижих стопа незапослености међу млађима од 25 година, према подацима Еуростата из јуна. Стопа у земљи износи 7,8 посто, у поређењу с просјеком ЕУ од 14,4 посто. Због недостатка стамбеног простора и редовних послова млади касније постају независни од родитеља. Повећање броја менталних проблема међу младима, укључујући оне након пандемије, такође је забрињавајуће.

За младе Румуне главни изазови остају недостатак добро плаћених послова, мањак квалитета образовног система и проблеми повезани са животним стандардом, према националној анкети под називом "Млади у Румунији у изборној години 2024." коју је провео Румунски институт за евалуацију и стратегију (ИРЕС). Истраживање је показало да је ЕУ друга најпоузданија институција (51 посто), након академске заједнице (56 посто), док је штампа међу најмање поузданим институцијама.

Према Еуробарометру о младима и демократији који је објавила Европска комисија у мају уочи избора за Европски парламент, Румунија је забиљежила највеће постотке у ЕУ у погледу ангажмана младих у промјени друштва (57 посто) и утицаја дјеловања ЕУ на њихов свакодневни живот (41 посто).

Више од трећине младих у Румунији има мало или нимало повјерења у демократију земље. Занимање младих за политику је ниско (само 6 посто). Недостатак наде доводи до тога да двије трећине младих Румуна размишља о привременој или трајној миграцији из Румуније, а 68 посто њих вјерује да земља иде у погрешном смјеру.

За младе Шпанце незапосленост остаје највећи проблем. Једна од четири младе особе у Шпанији остаје незапослена. Према Еуростату, Шпанија је била чланица ЕУ с највишом стопом незапослености младих у јуну ове године, која је износила 25,9 посто. Просјек за ЕУ износио је 14,4 посто.

Млади у земљама кандидатима за чланство

Зелено свјетло које је Босни и Херцеговини дато да започне преговоре с Европском унијом у марту ове године означило је важан корак напријед у процесу приступања ЕУ и пружило бројне прилике за побољшање услова за младе у земљи.

Видљив је интерес младих у БиХ за интеграцију у Европску унију, но многи су скептични због спорог напретка у реформама и политичких препрека унутар земље. Извјештај Европске комисије из 2023. године наводи да политичка клима често пати због етничких напетости и реторике која подрива државне институције, што додатно компликује процес интеграције у ЕУ.

Такође, анкета УСАИД-а из 2022. године показује да су млади у БиХ геберално песимистични у вези са ситуацијом у земљи, посебно због високих нивоа незапослености и корупције. Иако се неки аспекти побољшавају, повјерење у политичке институције остаје ниско, што утиче на њихове перцепције ЕУ интеграције.

Упркос тим изазовима, многи млади људи и даље виде Европску унију као кључни фактор за будући напредак Босне и Херцеговине. Стога би провођенке потребних реформи и постизање успјешног исхода у преговорима с ЕУ могли донијети значајне промјене, побољшати услова за младе и ојачати њихов осјећај припадности европским вриједностима.

Међутим, млади су свјесни да им вријеме не иде у корист, па су многи одабрали одлазак у Европску унију у потрази за бољим животним условима, умјесто да чекају да европски стандарди стигну у Босну и Херцеговину.

ЕУ је провела и имплементирала стратегије за подршку младима у Сјеверној Македонији у њиховом образовању, професионалном и особном развоју, првенствено подстицањем учешћа младих у цивилном друштву.

Извјештај Европске комисије из 2023. године о Сјеверној Македонији биљежи да су кроз програм Европске гаранције за младе пружене погодности за више од 9.400 младих у регијама Сјеверне Македоније с највећим стопама незапослености младих.

Међутим, јавни испитивања показују да су млади у Сјеверној Македонији песимистични у вези са преданошћу и стварним намјерама политичара да донесу позитивне промјене у земљи. Истраживање проведено од стране скопске невладине организације “Социетас Цивилис” у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер показује да само 53 посто популације од 18 до 24 године потпуно подржава приступ Сјеверне Македоније ЕУ-у.

(Фена) Фото: Илустрација/ АдобеСтоцк