Стрмоглав пад извоза у дрвној индустрији БиХ

БиХ биљежи стрмоглав пад извоза у дрвној индустрији. Ова информација би се за лаике могла учинити необичном, али за оне упућене ствар је јасна: пријашње одлуке су нам се вратиле попут бумеранга.

Босна и Херцеговина 03.08.2024 | 19:54

А према најавама водећих људи сектора дрвне индустрије и шумарства из различитих области, не назире се боље вријеме у индустрији која броји око 15.000 особа само у Федерацији БиХ.

Уз металску и електроиндустрију, дрвна индустрија је окосница извоза наше земље те ове двије гране заједно остварују око 50 посто укупног извоза из БиХ.

Према подацима из марта – вриједност извоза дрвне индустрије БиХ у прошлој години је износила 1.592.465.387 КМ, што је мање за 12,3 посто у односу на претходну годину, док је увоз износио 522.761.631 КМ, што је мање за 11 посто него у 2022. години.

Купци траже додатне рокове

Предсједник Групације шумарства и дрвне индустрије при Привредној комори Федерације БиХ Вилдан Хајић појашњава како су постојале неке индиције да би могло доћи до ове кризе у дрвној индустрији, али да нико није очекивао да ће овако дуго потрајати.

Наводи како је тренутно ситуација јако лоша те не иде прерада производа, што би се тек касније требало показати.

“Наплата је врло спора, купци траже додатне рокове из иностранства тако да људи имају валуту 60 до 90 дана, а неки и више. У протеклом периоду смо имали авансно плаћање”, објаснио је он.

Како каже, криза у вријеме коронавируса је била бумеранг за ово што се дешава сада.

“Десила се инфлација у којој се повећала цијена резане грађе абнормално. Рецимо, нормална цијена је 200 еура, па је одједном она била 400 еура. То никада није било тако. Истина, повукло је за собом раст плата, али се онда десила прошла година када се ‘све враћа назад'”, појашњава Хајић.

Сада се јавио озбиљан проблем у дрвној индустрији са нагласком на шумарство. Потражња није као раније и роба не иде.

Претходних година је био велики притисак и када је ријеч о огријеву и самом снабдјевању, док данас фирме имају хиљаде кубика тог дрвета које нико неће у Босни и Херцеговини, што је такође један од апсурда, наводи Хајић.

Стране компаније изгубиле повјерење

Секретар Удружења шумарства, прераде дрвета и графичке дјелатности при Привредној комори ФБиХ Мирсад Хубанић подцртава да је наша земља лидер југоисточне Европе у производњи и пласману намјештаја. Само у ФБиХ је присутно више од 1.000 компанија из дрвне индустрије која броји око 15.000 запослених.

Ова индустрија је прошле године имала више од 600 милиона КМ извоза.

Ипак, Хубанић подсјећа на одлуку Савјет министара БиХ од прије двије године када се забранио извоз одређених шумских дрвних сортимената, огрјевног дрвета и производа од дрвета (оп.а. у циљу осигурања неопходних количина и отклањања пријетње од озбиљне или непоправљиве штете за шуме у БиХ).

Управо је то пореметило међународну размјену те су неки уговори прекинути.

“У тим пословним аранжманима је много теже обновити старе уговоре него припремити нове јер је купац на међународној сцени изгубио повјерење у наше компаније, не разумијевајући став наше владе да би требало заштитити енергетске изворе”, наводи он те напомиње да то није довело до неких ефеката, осим у случају обловине.

Ипак, за разлику од Хајића, он види свјетло на крају тунела. Разлог је јер су бх. компаније јако адаптивне, вриједне и не посустају. Напомиње и како глобални услови утјечу и на наше тржиште. Стабилизацију тржишта очекује, не само на европској, већ и свјетској сцени.

“Очекивати је да тренд, који је сада у стагнацији, крене у позитивном смјеру”, додаје он.

Неки радници остали без посла

Лејла Ћатић из Самосталног синдиката шумарства, прераде дрвета и папира каже како ова криза траје још од средине прошле године.

“Дошло је до пада производње и у шумарству и дрвној и папирној индустрији па и у пласману робе. То се десило због поремећаја на њемачком тржишту гдје смо највише оријентисани, али и ратова на Блиском истоку и у Украјини”, појаснила је она.

Рецесија и криза су се, ипак, почеле на овом тржишту осјећати почетком 2024. године.

“Дошло је и до смањења радника у неким компанијама, а један дио њих је распоређен у друге дјелатности”, напомиње Ћатић.

Објашњава да су се, као посљедице, морале смањивати плате те су неки остали и без посла. Према подацима из априла, дошло је до смањења броја радника у секторима шумарства, искориштавања шума, производње намјештаја, … Ипак, супротна ситуација се десила у сектору производње папира и целулозе.

“Што се тиче плата, било је неких корекција. Има одређених поремећаја да се, на примјер, касни, али нису велика, настоје се измирити све те обавезе”, закључила је Ћатић.

(Клиx.ба) Фото: бусинесс-магазине.ба