Драшко Станивуковић преписује од Додика, људе држи на узди

Чини се да бањалучка политичка сцена никад није била узбурканија. Како се примичу локални избори, атмосфера се загријава, а температуру је додатно подигла недавна смјена Жељка Раљића са мјеста вршиоца дужности извршног директора за техничке послове у градском Водоводу.

Док из Градске управе и Надзорног одбора Водовода тврде да Раљић није радио свој посао како треба, он им одговара да је ријеч о класичној политичкој одмазди.

– Ја сам у Водовод дошао на основу коалиционог споразума ПДП-СДС из 2020. године, као стручни кадар који задовољава услове за позицију извршног директора за техничке послове. Међутим, уговор по којем сам засновао радни однос у Водоводу као вршилац дужности, до задњег дана се није мијењао.

То је очито био начин да сви ми у менаџменту Водовода будемо лако смјењиви и подложни притисцима и уцјенама. То је матрица коју је Драшко Станивуковић преписао од СНСД-а и Милорада Додика, који своје директоре и остале функционере на тај начин држи на краткој узди.

Ја сам свој посао у Водововоду, као техничко лице, радио предано и одговорно, али нисам прихватио да будем политички послушник ПДП-а и Драшка Станивуковића. Између осталог, децидно сам одбио да прикупљам сигурне гласове Станивуковићу за предстојеће изборе, јер он то својим односом према СДС-у није заслужио.

Због чега није заслужио?

Станивуковић никада у потпуности није испоштовао коалициони споразум ПДП-СДС из 2020. године, што је један од кључних разлога због чега је изостала подршка ГО СДС његовој поновној кандидатури. Он је то сам јавно признао, у медијима.

Оваквим односом, Станивуковић је показао да слиједи праксу СНСД-а и да је понајмање склон да подржи опозицију у Бањалуци, што су и остале опозиционе странке препознале и потврдиле својим одлукама у вези са (не)подршком његовој кандидатури.

Дакле, ви тврдите да је кључни разлог за смјену изостанак подршке Станивуковићу?

Апсолутно! Оног тренутка када је ГО СДС подржао Јелену тривић као кандидата за градоначелника Бањалуке, ја сам био искључен из Кризног штаба за ванредне ситуације, који се бавио проблемом водоснабдијевања у приградским насељима. То је на крају Станивуковићу и послужило као изговор за моју смјену.

О осталим разлозима, наведеденим у одлуци Надзорног одбора који се тичу мојих стручних квалификација, не бих да трошим ријечи. О томе најбоље говори све оно што сам заједно са колегама у менаџменту и радницима Водовода урадио за протекле три године.

УРАЂЕНО ЈЕ МНОГО ЗА ТРИ ГОДИНЕ

Одмах по преузимању дужности 26. августа 2021. године у сектору одржавања затекао сам два покварена ФАП-а из 90-их година и мањак људи на одржавању, због чега смо интервентно морали да ангажујемо додатну радну снагу како бисмо могли да санирамо изразито велики број кварова на водоводној мрежи.

У 2022. години чишћењем инфилтрационих базена (таложница) повећана је издашност бунарског система, чиме су добијени додатни капацитети питке воде. Изградњом 1600 метара цјевовода на подручју Мотика добијено је поуздано водоснабдјевање 150 домаћинстава и затворен непоуздани водоводни систем Катановац – Лучице.

У 2023. год. извршен је ремонт пумпе на водозахвату у Новоселији, капацитета 300 л/с. Ремонтована је пумпа на бунарском систему чиме је добијено додатних 50 л/с питке воде.

Такође 2023. године изграђено је додатних 2100 метара цјевовода на потезу од Туњица према Мотикама, чиме је дјелимично растерећен подсистем „Туњице“. Добијено је квалитетније водоснабдјевање на том подручју и из употребе је избачена бустер пумпна станица на Туњицама.

У истој години ремонтована су филтер постројења у систему “Гашића врела”, као и двије постојеће пумпе, а набављена је и једна нова.

Реконструисана је пумпна станица „Добрња“ на систему „Бањица“ која је обезбиједила додатне количине воде и тиме одржала систем оперативним за подручје Доњих Кола, гдје ове године није било значајнијих проблема у водоснабдијевању као претходних година.

У 2024. години на водозахвату у Новоселији је након 50 година набављена и инсталирана нова пумпа капацитета 515 л/с, чиме је обезбјеђен пузданији рад и створена могућност да систем функционише са двије пумпе, умјесто са четри, како је то било раније.

Упоредо са овим активностима, сектор одржавања додатно је опремљен тешком механизацијом (три камиона и багер), чиме су створени услови да се квалитетно одржава водоводни систем у укупној дужини од 1600 километара.

Било је заиста много активности, али су ове најзначајније за поуздано снабдијевање водом града и приградских насеља, којима сам руководио у протекле три године.

Медији су објавили да је Водовод у минусу скоро два милиона КМ само у првих шест мјесеци ове године. Шта се ту дешава?

Чињеница је да је Град као већински власник Водовода омогућио бесплатне прикључке на водоводну мрежу за грађане Бањалуке. Међутим, не постоје бесплатни прикључци јер то неко мора да плати. У овом случају водовод из властитог буџета сноси трошкове уграђеног материјала, радне снаге, горива и осталог. Дакле, за тај износ умањени су приходи Водовода, које Град не надокнађује.

Само у овој години до сада је урађено око 700 бесплатних прикључака, а до краја године ће их бити хиљаду. Само на томе Водовод губи око 860 хиљада марака, чиме је угрожена финансијска стабилност предузећа јер грађанима воду наплаћује по релативно ниској цијени да би се то компензовало.

Грађани и даље вјерују да је прикључак бесплатан, а није. Само је бесплатна кампања коју Станивуковић води злоупотребљавајући то што управља Водоводом.

У којој мјери ће се то одразити на пословање Водовода и које проблеме може изазвати, јер је евидентно да има проблема са снабдијевањем водом рубних дијелова Града?

Оно што Водовод дефинитивно мора урадити у наредном периоду је комплетна ревитализација фабрике воде у Новоселији по плановима који већ постоје.

Оно што је неопходно да би снабдијевање грађана Бањалуке водом било уредно је санација Тулекове бране која обезбјеђује потребан ниво Врбаса за оптималан рад пумпи на водозахвату.

Извршили смо подводно снимање бране и утврдили њена оштећења што може да угрози несметан рад пумпи. Водовод то не може реализовати из властитих средстава и требала би му подршка Града, па и ресорних министарстава.

Друга капитална ствар која треба да буде урађена је завршетак подсистема Туњице имплементацијом цјевовода пречника 700мм, према резервоарима на подручју Туњица, како би се коначно ријешио проблем водоснабдијевања у сјеверозападном дијелу Града, гдје данас посоји проблем недостатка воде.

Ово Водовод такође не може реализовати из властитих средстава и потребна је помоћ Града.

Кроз уплату водне накнаде Водама Српске, Водовод на годишњем нивоу уплати око 200.000 КМ на име захвата воде из ријеке Врбас. Воде Српске рефундирају локалним заједницама дио тих средстава, али та средства остају Граду за одржавање водотокова на градском подручју.

У супротном..?

У супротном ће Водовод постати жртва функционерске кампање Драшка Станивуковића, а поуздано снадбијевање Бањалуке и околних насеља водом биће доведено у питање. Водовод је предузеће од значаја не само за Бањалуку, већ и за околне општине, јер водом напаја и дијелове Челинца, Кнежева, Рибника, Мркоњић Града, Лакташа…

(Истинито)