Сваки шести грађанин БиХ на спавање иде гладан

Босанскохерцеговачко друштво већ дуго је друштво социјалне неједнакости, огромног сиромаштва и економске неперспективности. Поражавајуће је да сваки шести становник ове државе оде на спавање гладан, показују то анализе. Да ли расте број корисника јавних кухиња и да ли нас очекује још тежи период обзиром на одлив радно способног становништва?!

У Босни и Херцеговини, држави гдје 15 од 100 грађана не може обезбиједити најосновније потребе као што су гријање, здравствена заштита и превоз, хиљаде и хиљаде људи једини дневни оброк успије обезбиједити одласком у јавну кухињу. Званични подаци показују да 167 хиљада особа нема довољно прихода за издржавање.

”Ја мислим да је већи број. На основу мог искуства, радим ово 20 година, има људи оно што кажу стари људи ”не дам свој образ” па неће да дође, има доста тих људи нарочито на периферији. Он ће се патити, али неће доћи да узме топли оброк… Највјероватније да има више од 160 хиљада људи у стању потребе”, истиче нам у разговору управник Народне кухиње Стари Град, Амир Радељаш.

У овој народној кухињи прије неколико година 400 особа долазило је по свој оброк. Сада је тај број чак 630 и по томе видимо како број корисника константно расте.

Док економија стагнира, глад је у држави брзорастућа. Изостају адекватни програми који би, не само обезбиједили храну, него резултирали запошљавањем.

”2015. је била стопа сиромаштва 15 посто, сада је око 30%. Значајна је стопа раста. Редовно међународне институције мјере те показатеље и међународна заједница жели да помогне. Не предузимамо добре мјере на плану спречавања незапослености да би смањили ризик од настанка сиромаштва”, нагласио је економски аналитичар Жељко Ричка.

Сиромашни долазе и у Ресторан добре воље. Неки од њих су 40 година вриједно радили, а сада са својом пензијом не могу покрити основно.

”Нажалост имамо често захтјеве пензионера широм БиХ да им купимо лијекове који коштају 30 КМ и више јер нису у стању – док плате режијске трошкове, прехрамбене и хигијенске намјернице нису у стању да купе лијекове. Помажемо им”, каже нам Салиха Рокша из Удружења Помози.ба.

Према Гини индексу неједнакост у БиХ је међу највишима у Европи, па је приход 20% најбогатијих двадесет пута већи од прихода 20% најсиромашнијих. Огроман број сиромашних, оних који примају неки вид социјалне помоћи, као и одлазак радно способног становништва доводи у питање опстојност цијелог економског система. Због тога је прије свега, кажу аналитичари, нужна рационализација јавне управе и смањење администрације, пише<стронг> Н1.