Ко уништи школство у Српској - Власт или спољни фактор?!

Образовање у Републици Српској одавно је на маргини, а покушаји реформе не дају суштинске резултате. Новац који се издваја за ову област, недовољан је за поправак стања. Истражили смо да ли је све кренуло низбрдо када се политика умијешала у учионице и хоће ли ико одговарати за посрнуће образовања у Српској. 

Када непријатељ жели да уништи један народ, прво том народу уништава образовање и културу -  реченица је то коју сви знамо деценијама. Нажалост, свакодневно имамо примјере којом се та реченица у Републици Српској обистињује.

Кад кренемо од минималних улагања у образовање, преко све мање уписаних у школе и на факултете па до афере лажне дипломе, примјера је превише.  

Само нам је сада остао упитник над главом, ко је овдје непријатељ, држава или неки вањски фактор?

“Можете бити најбољи студент или најбољи стручњак у некој области али ако нисте у систему власти, све то може изгледати као заблуда“.

Овако је пред изборе 2018. године говорио Милорад Додик. И онда је та реченица  постала мантра којом се води владајућа коалиција и која је ушла у све поре друштва, почевши од образовања па до запошљавања.

Можда је разлог томе и то што готово ниједан министар образовања, од 1992. до данас, није био довољно мотивисан да нешто промијени, а можда није ни стигао јер су се министри мијењали готово на сваке двије године. А многи стручњаци мисле да се ипак у све умијешала политика и довела образовање на кољена.

„У садашњем тренутку политика је више умијешана него чак у оном комунистичком периоду, на примјер 80-их година, нама се нико није мијешао у избор декана продекана, сада је то све партијски дириговано управљано  и ја бих рекао да су чак и избори везани за то“, сматра  Бранко Докић, професор емеритус.

И док у свим земљама свијета услов за мало бољи посао је факултетска диплома, код нас то више није приоритет него колико је јака веза и колико новца тражи да би се дошло до радног мјеста.  И онда долазимо до једне од највећих афера у високом образовању.

Због куповине лажних диплома на више приватних факултета ухапшено је 11 особа, међу њима и професори и декани и ректори. Као резултат афере, Црна Гора је донијела одлуку да не признаје дипломе из БиХ, што је велики ударац за све који имају дипломе стечене регуларно.

„Све мање имамо у правном смислу стручног кадра посебно на нека руководећа функције у просвјетном систему од нивоа школе па даље долази се по политичкој линији а не по стручној, а заправо квалитет би требао да буде мјерило да ли неко може да ради у просвјети и у опште да уђе у учионицу и образује будуће генерације“, каже проф.др Бранко Блануша, Електротехнички факултет Универзитета у Бањој Луци.

Питали смо наше саговорнике има ли рјешења и ко је одговоран за посрнуће образовања?

„Одговорни су од министарства на првом мјесту до самих универзитета који су се се препустили и гледају шта се око њих дешава по принципу линије мањег отпора пуштају да се ствари око њих одвијају онако како се одвијају а те ствари иду погрешним правцем“, каже Бранко Докић, професор емеритус.

„Требали смо већ давно кренути с тим реформским процесима мислим да ту много каснимо али не кренемо ли сад неки је задњи тренутак за то, мислим да ће ситуација и у образовном систему, а све што је резултат лошег обрзовног система бити изражено у наредном периоду“,истиче  проф.др Бранко Блануша, Електротехнички факултет Универзитета у Бањој Луци.

Реформа образовања би требало да креира будућност земље јер какав систем образовања направимо, таква ће нам дјеца бити и такве људе ћемо у блиској будућности запошљавати. Међутим, да ли било којем политичару у Републици Српској одговара да има функционално писмене грађане? Наравно да не, јер кога би онда плашили, кога би лагали, кога би пљачкали?

(БН) Фото: Илустрација