Нови кредит од 100 милиона: Има ли лијека за спас здравства? 

Фонд здравственог осигурања Републике Српске  склопио је уговор о кредитном задужењу од 100 милиона КМ са једном од банка, иако дуговања за доприносе износе чак 177 милиона КМ! Кредит ће се реализовати у неколико пласманова, од чега је до 30. јуна 2024. повучено 20 милиона КМ.

 “Укупан износ отплате кредита на годишњем нивоу износи 6,43% редовно остварених прихода ФЗО РС, што је знатно мање од дозвољеног лимита од 18%. Закључно са 30. јуном ове године, обавезе Фонда по основу кредита износе 174,5 милиона КМ, што је благи пад у односу на крај 2023. године када су износиле 174,9 милиона КМ. Насупрот томе, дуг према Фонду за доприносе за здравствено осигурање износи око 177 милиона КМ, што указује на то да редовна уплата доприноса може смањити потребу за кредитним задуживањем”, истичу у Фонду за БУКУ.

Наглашавају и да трошкови за финансирање здравствене заштите континуирано расту и у 2023. години су повећани за 118 милиона КМ у односу на 2022. годину, посебно у сегменту болничке и примарне здравствене заштите, трошкова лијекова и рефундација нето плате за вријеме боловања.

Смањење стопе доприноса за здравство са 12% на 10,2% додатно је, кажу, такође оптеретило Фонд са процијењеним годишњим губицима од око 111 милиона КМ.

БРИСАЊЕ СА ЛИСТЕ УМЈЕСТО СТВАРНЕ САНАЦИЈА ФИНАНСИЈСКОГ СТАЊА

А да су здравствене установе у Републици Српској у огромној финансијској  дубиози годинама је документовала Пореска управа Републике Српске. 

Према њиховим објавама листу највећих највећи дужника за порезе и доприносе по правилу је предводио Универзитетско клинички центар РС, а друштво у топ 10 су му најчешће правили Клинички центар Источно Сарајево, Болница Свети апостол Лука и Болница Фоча.

Међутим од 30. септембра прошле године УКЦ Републике Српске и друге болнице избрисане су са листе највећих пореских дужника!

Пореска управа Републике Српске објаснила је да је разлог њиховог "брисања" одгађање плаћања пореског дуга на годину дана, у складу са Закључком Владе Републике Српске. .

Прије “брисања”, закључно са крајем јуна прошле године УКЦРС је био убједљиво највећи дужник у Републици Српској са 53,5 милиона марака, а занимљиво је И то што је ова установа успјела за само три мјесеца- од марта до јуна прошле године свој дуг повећати за 3,2 милиона марака.

Болница “Србија” из Источног Сарајева прије годину дана имала је дуг од 30,3 милиона марака, а болница „Свети Врачеви“ Бијељина 15,2 милиона КМ.

Универзитетске болнице Фоча и Болнице Градишка, су дуговале 16,4 милиона КМ, односно 15,4 милиона марака и налазиле су се на 4, те 6. мјесту.

Болница “Др Младен Стојановић” Приједор, која се налазила на деветом мјесту, имала је дуг од 9,2 милиона КМ.

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ СУ ДИРЕКТОРИ

Све веће задужење здравственог сектора у Републици Српској, посебно од стране Фонда здравственог осигурања и примарних нивоа здравствене за БУКУ је прокоментарисала прим. др Зорислава Лукић, предсједница Самосталног синдиката радника у здравству и социјалној заштити Републике Српске.

Она сматра да су наш највећи проблем неодговорни директори.

“Признајем да има часних изузетака, али опет само изузетака. Ни један директор јавне здравствене установе није санкционисан, а ја сам у Самосталном синдикату од оснивања и пажљиво то пратим. Већина здравствених установа послује са губитком, подижу се кредити за плате радницима, не уплаћују се доприноси, годинама се не исплаћују остале накнаде, па чак директори и помоћници директора долазе на посао када им то падне на памет”, истиче Лукић додајући да је свима у синдикату јасно да се директори постављају по политичкој основи, али владајући требају да изаберу најбоље и најспособније, а да смијене оне који директно упропаштавају здравствени систем.

ПРЕЛАЗАК НА АЛТЕРНАТИВНЕ ИЗВОРЕ ПРИХОДА

Проблемом одрживости садашњег модела финансирања здравствене заштите бавили су се бројни економски стручњаци и давали одређене препоруке како би у будућности тај модел могао да изгледа. Једно од рјешења понудили су Марко Матић и Огњен Ђукић у анализи Систем здравствене заштите у БиХ -Финансијски изазови и опције за реформе.

Њихова анализа је показала да садашњи модел карактерише изразито висока зависност система од доприноса запослених што није оптимално рјешење за БиХ имајући у виду ниску стопу запослености и процес старења становништва. Овакав модел, закључују, уз растуће трошкове и потребе здравственог сектора, доводи до недостатка средстава, стварања губитака и акумулације дугова. Такође, доприноси представљају релативно „регресиван“ начин за финансирање здравства  јер не опорезују друге врсте прихода које остварују углавном богатије групе становништва, као нпр. добит, дивиденда или приходи од имовине.

Наглашавају да проблем одрживости финансирања здравствене заштите није карактеристичан само за БиХ већ и за већину европских земаља које користе тзв. Бизмарков модел.

Ипак, у земљама ЕУ се у посљедње вријеме може уочити тренд кретања према „микс моделу“ код којег и други извори финансирања, осим доприноса, добијају веће учешће.

(Бука/фото: Бука)