Не боли мене Петровићево зелено одијело, мене боли ''Царево ново одијело''

Портали, насловнице, режимски медији, лажни националисти и обновљене новокомпоноване патриоте блиске режиму јуче су се утркивале ко ће више, снажније и звучније ударити на Петровићев стајлинг и заједничку фотографију са представницима бошњачке власти на церемонији отварања џамије. Да су тако те велике ''патриоте'' гласне када је у питању положај бораца у Републици Српској гдје би нам био крај? 

Борац сам прве категорије Војске Републике Српске, потпредсједник Борачке организације Бијељина и предсједник мултиетничке Мјесне заједнице Јања у којој је већинско становништво бошњачке националности и дугогодишњи члан Српске демократске странке, па имам много већи легитимитет да о овој теми говорим у односу на било кога другог.

За вријеме рата деведесетих година који нас је задесио не вољом грађана, не вољом ниједног поштеног грађанина, тај исти Петровић је био малтене у пеленама, на почетку рата имао је само три године, не зна и не може да зна и на крају не треба да зна ко је све из редова Бошњака и Хрвата био на високим војним позицијама.

На крају крајева, не знам ни ја што сам био учесник рата, не знају ни они са друге стране. Ако смо толико опасни, ако смо такве патриоте, ако имамо потпуни легитимет, што наши припадници МУП-а нису интервенисали, привели дотичног, но су бринули о његовој безбједности?

Видите, мени је драго што су Бошњаци тако испоштовали своје борце, па су некадашњи припадници њихових јединица на челним позицијама - чланови Предсједништва, предсједници, потпредсједници Федерације, начелници, градоначелници...

Гдје смо ми борци у Републици Српској?

Гдје су наши генерали?

Господо, Србенде, националисти и велики хероји, ми смо наше генерале изручили у Хаг, ми смо их предали, не Бошњаци, не Хрвати, већ ми СРБИ! Ми Срби смо наше генерале као псе изручили и допустили да им се суди у бијелом свијету, далеко од отаџбине за коју су гинули!

Крварили су за Републику Српску и шта су добили?

Гдје су вам остали борци који су оставили младост у рову, који су остали без дијелова тјела, гдје су вам? 

Ја ћу Вам рећи, у реду за печеницу за Божић, у реду за подизање мизерног борачког додатка (борачки додатак је у Федерацији већи 5 пута), у реду да предају захтјева за огријев, за адаптацију купатила у 21. вијеку, а када напусте овај свијет њихова породица моли за средства за сахрану, ето ту су вам борци господо!

Што о томе не причате велике патриоте, слуге режима и они који сте се у сарадњи са режимом добрано обогатили? То је скандал велике патриоте. А скандал свих скандала је то што док на челним мјестима Федерације су борци, нас двије деценије води у пропаст један дезертер, којем се клањате, пред којим не смијете ријеч рећи, некада неустрашиви борци данас су слуге накарадног режима који је иселио више Срба из Републике Српске послије рата него што је у самом рату настарадало!

Питате ли се зашто? 

Као човјек који живи у Јањи, коме је част и задовољство што је предсједник ове мјесне заједнице, могу рећи да посљедњих година сви заједно чинимо све да би обновили суживот, ја имам велики број пријатеља Бошњака, заједно отворено говоримо о несрећи која нас је задесила, гледамо се у очи и боримо сада неке друге битке заједно, битке за опстанак.

Доста је било крви и од старе отрцане приче се не живи, ако желимо да опстанемо и једни и други и трећи морамо се заједно борити, поштовати и сарађивати.

Љубиша Петровић је млад човјек, незадојен мржњом и неко ко трасира пут правим вриједностима, ко поштује туђе, а воли своје, и на крају, он је градоначелник свих грађана Бијељине, дијете Републике Српске коју су и његов дједа и отац бранили, али и свидјело се то некоме или не, држављанин Босне и Херцеговине јер, патриоте моје, погледајте своје пасоше, погледајте ознаке граничара када улазите у земљу, то је једина истина, свидјело се то нама или не, и као држављанин Босне и Херцеговине морате бити у контакту са онима који су на њеним челним мјестима.

Не боли Петровићево зелено одјело, боли Царево ново одијело! 

Толико од једног борца, родитеља и Србина који живи међу Бошњацима у добрим сусједским односима, од патриоте којег боли лицемјерство оних који су се преко наших живота обогатили, оних који су отјерали најбоље од нас и који су заборавили ко је и зашто је стварао Републику Српску.

Пише: Радислав Боровчанин, борац 3. Сарајевске бригаде ВРС (два пута рањаван)