Ниске цијене и увоз угрожавају опстанак пољопривредника

Поред свих напора које су уложили у производњу, повртари кажу да ове године неће моћи да покрију ни основне трошкове. Ситуацију додатно компликује прекомјерни увоз, због којег домаће поврће које се производи само сезонски, тешко проналази пут до купаца, каже Младен Лазић, пољопривредни произвођач из Голог Брда код Бијељине.

Сезона откупа воћа и поврћа у Републици Српској већ је почела, али ове године доноси више брига него радости пољопривредним произвођачима. Упркос неповољним временским приликама, многи од њих су успјели да узгоје квалитетне плодове. Међутим, ниске откупне цијене постављају озбиљан изазов који угрожава економску одрживост њихових газдинстава.

Поред свих напора које су уложили у производњу, повртари кажу да ове године неће моћи да покрију ни основне трошкове. Ситуацију додатно компликује прекомјерни увоз, због којег домаће поврће које се производи само сезонски, тешко проналази пут до купаца, каже Младен Лазић, пољопривредни произвођач из Голог Брда код Бијељине.

“Кад прво поврће изађе у Семберији, у Италији, Албанији, Турској је крај производе сезоне. Тамо је медитеранска клима и производи се током читаве зиме, тако да та роба јако утичу на цијену пољопривредних производа овдје. Мени, као произвођачу, је тешко да погодим неку културу са добром цијеном. Кад треба да се заради онда се ради у бесцијење”, прича Лазић.

Цијена нашег поврћа је двапут нижа него прошле године, истиче Лазић који производи краставце, паприке, цвеклу и лук.

“Краставац је знао да данас буде 2 КМ килограм, а сутра или прекосутра 20, 30 фенинга по килограму. Слично је са парадајзом. Био је  двије марке по килограму, а за три дана је пала цијена на пола марке, зато што су сви трговци из Босне и Херцеговине похрили у Лесковац, у Албанију и за три дана у Босну и Херцеговину је дошло 100 шлепера робе”, додаје он.

Осим што обара цијену, квалитет увезеног поврћа није ни приближан домаћем, истиче Ђорђе Вакчић, произвођач купуса из Мале Обарске.

Увозе све и свашта. Ко и како врши контроле, стварно не знам. Мислим да имају те неке стручне службе, а да ли су стручне, да ли су едуковане довољно, да ли раде по закону, по прописима, не знам. 

Кад одете на пијацу да купите, не може бити домаће и оно увозно исто. Увозно је превалило хиљаде километара, мора да буде прскано тим емулзијама, да буде сјајно, да буде примамљиво Домаће је, ипак, домаће”, каже Вакчић.

Овај проблем није нов, али се чини да је ове године посебно изражен. Пољопривредници тврде да је хитно потребна системска подршка. Предлажу ограничавање увоза, едукацију пољопривредних произвођача, смањење површина засијаних поврћем те отварање оранжерија за класирање поврћа.  

“Немамо ниједну оранжерију на простору Семберије и то је велики проблем”, сматра Лазић.

Ако се нешто не промијени, многи ће бити приморани да одустану од производње, што би имало катастрофалне посљедице по нашу пољопривреду, закључују пољопривредници. Остаје да се види хоће ли надлежни препознати озбиљност ситуације и предузети потребне мјере.

(БН) Фото: БН