Министри поготово у овој власти били су само послушници

Иако је кроз Министарство просвјете и културе Српске прошло много министара, мало ко се од тих људи, како кажу упућени у ову тему, памте по нечему добром, али зато сви скупа сносе велику кривицу што је образовање спало на веома низак ниво.

Република Српска 23.07.2024 | 07:32

Према саставу Владе Републике Српске изабране у априлу 1992. године за министра образовања, науке, културе и вјера био је изабран проф. Љубомир Зуковић. Он је на том мјесту остао све до 1995. године. Његово мјесто у децембру 1995. године преузима Недељко Рашула. До промјене је дошло опет крајем 1996. године.

Те зиме министар образовања, науке и културе постаје др Стеван Стевић. Стевић је на тој позицији био све до јануара 1998. године, када министар постаје др Живојин Ерић. Након само три године, министар науке и културе постаје у јануару 2001. године др Митар Новаковић.

Према саставу Владе Републике Српске изабране 17. јануара 2003. др Гојко Савановић постаје нови министар просвјете и културе. За његовог насљедника је  у  фебруару 2005. изабран др Милован Пецељ. Одмах идуће године на ову функцију долази Антон Касиповић и остаје све до 2013. године, када је за министра изабран Горан Мутабџија.

Годину дана након тога у децембру 2014. године министар постаје Дане Малешевић. Малешевић на тој функцији остаје четири године. Његово мјесто у децембру 2018. године преузима Наталија Тривић. Након ње, први човјек на челу овог Министарства постаје Жељка Стојичић, која је и тренутни актуелни министар.​

Саговорници Српскаинфо су открили гдје су заказали наведени министри, које су грешке правили, те како гледају на то што у посљење вријеме све више пада интересовање младих за уписом на факултете.

Социолог и професор Иван Шијаковић каже да су министри у овом министарству обично били људи који нису компетентни за свој посао.

– Нико ту није био неко озбиљно професорско и научно име. Допустили су да критеријуми високошколског образовања падну нагло. Осим тога, допустили су отварање приватних школа и факултета на све стране – рекао је Шијаковић.

Једно вријеме је Српска, како каже, била рекордер у Европи по броју приватних факултета у односу на број становника.

– Нису учинили ништа за реформу средњег образовања, а то је предуслов за добар успјех на факултету. Понављам, ту је било доста људи који су некомпетентни, као што је био Антон Касиповић, који је био обичан правник и није имао никакве везе са просвјетом и образовањем. Било их је још сличних, али скупа сносе велику кривицу у свему томе, а највише што је образовање дошло на тако низак ниво. Међутим, објективно гледајући, чак и да су министри заиста били најбољи професори, не можеш много да учиниш јер имаш тамо неког “тупана” за предсједника Владе – рекао је Шијаковић.

Осим тога, како објашњава, у Српској постоји и демографски проблем, јер нема народа.

– Нема демографског материјала. Млади су се одселили, а то је сада проблем осталих дијелова власти који нису припремили државу да буде  привредно, социјално и економски јака – рекао је Шијаковић.

Да су власти сасвим сигурно у другом плану држале високо образовање, сагласан је и професор Петар Кунић.

– Посебна деградација високог образовања јавила се појавом и могућности отварања приватних факултета. Они су оснивани без ваљаних претпоставки, а систем који је успостављен није био законски разрађен – рекао је Кунић.

Отворена је могућност да се, како каже, оснивају приватни факултети без одређеног броја наставника и професора у звањима у сталном радном односу.

– Они су се базирали на спољним сарадницима, а у претходној држави да би основали факултет, био је услов да имате 12 магистара и 8 доктора наука – рекао је он.

На питање да ли проблем крећу већ из средње школе, Кунић каже да је и тамо квалитет значајно опао.

– Систем генерално није довољно пажње посвећивао образовању, то је стављено у неки други план, без обзира што образовање и здравство чине полугу једног друштва – рекао је Кунић.

Кунић се дотакао и теме гдје су то све заказали бивши министри.

– Министри просвјете, а поготово у овој власти, били су послушници власти. Нису они одлучивали о кључним стварима образовања. Странке су одлучивале, а министри који су били на челу су били послушници, јер нису имали снаге да се одупру неким стварима, које су очигледно биле веома погрешне – рекао је Кунић.

Свако је, како каже, могао основати приватни факултет .

– Могли сте да од неког прљавог новца оснујете приватни факултет и да изнајмите простор. То је сулудо било колико је либералан начин како су оснивани приватни факултети. Они су обично били усмјерени на друштвене науке, тачније правни факултети, економски, менаџмент јер у тим областима није потребна посебна пракса и инструменти за одвијање праксе – рекао је он.

Испричао је да је и сам био члан Савјета за високо образовање, за оцјену квалитета.

– Тада сам упутио два писма властима и упозорио на лоше ствари које се дешавају на приватним факултетима. Посебно код избора спољних сарадника. Они су бирани а да нису имали одговарајућа знања у областима у којим предају – рекао је он.

 То је, како објашњава, био либералан приступ, довољан је био докторат из друштвених наука и заузимали су та мјеста.

– Нисте могли очекивати да добијете квалитет, ако су факултети оснивани ради бизниса и ако је комерцијални аспект био у првом плану – закључио је Кунић.

Ријечи хвале се заобилазе и када се помене Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање.

Професор емеритус Бранко Докић каже да се временом буџет смањивао, а да је поменуто министарство постајало све безначајније, те је данас потпуно маргинализовано.

Све у посљедњих десетак година свело се, како прича, на форму иза које стоји хрпа докумената без суштинских резултата истраживања.

– Научноистраживачки пројекти су сведени на 10-ак хиљада КМ. Са тим средствима се не може ништа озбиљно направити. Ту нити има науке нити има истраживања. За то нису криви министри већ онај који о свему одлучује у Српској. А њему наука није потребна и за то бира министре који ће то да слиједе – рекао је Докић.

Затражили смо од Докића да нам каже како гледа на то што је у посљедњих неколико година све слабије интересовање омладине за уписом на факултет.

– Нисам сигуран да се баш тако губи интересовање. Губи се интересовање за наше факултете. Многи средњошколци уписују факултете у Србији у ЕУ. Што је то тако то је веома комплексно питање и превазилази оквире овог кратког разговора – закључио је Докић.

Све у посљедњих десетак година свело се, како прича, на форму иза које стоји хрпа докумената без суштинских резултата истраживања.

– Научноистраживачки пројекти су сведени на 10-ак хиљада КМ. Са тим средствима се не може ништа озбиљно направити. Ту нити има науке нити има истраживања. За то нису криви министри већ онај који о свему одлучује у Српској. А њему наука није потребна и за то бира министре који ће то да слиједе – рекао је Докић.

Затражили смо од Докића да нам каже како гледа на то што је у посљедњих неколико година све слабије интересовање омладине за уписом на факултет.

– Нисам сигуран да се баш тако губи интересовање. Губи се интересовање за наше факултете. Многи средњошколци уписују факултете у Србији у ЕУ. Што је то тако то је веома комплексно питање и превазилази оквире овог кратког разговора – закључио је Докић.

(Српскаинфо) Фото: БН/СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР/Архива