Након четири године мањи број запослених у Српској

Број запослених у Републици Српској је у паду након скоро четири године, показују подаци Завода за статистику РС.

Како се наводи у овим подацима, укупан број запослених у првом кварталу ове године износио је 289.755, од чега је 246.425 лица запослено у пословним субјектима, а 43.330 запослених се односи на предузетнике и запослене код предузетника.

"У односу на март 2023. године укупан број запослених се смањио за 0,2%, а у односу на септембар 2023. године за 0,3%", стоји у подацима.

Тако је у односу на први квартал прошле године број запослених мањи за 482 радника, док је у односу на трећи квартал прошле године мањи за 990.

Према доступним информацијама са сајта Завода за статистику, ово је први квартални пад броја запослених у скоро четири године.

Драгана Кокот, генерални секретар Привредне коморе Републике Српске, рекла је за "Независне новине" да је генерално дошло до смањења броја запослених, посебно у прерађивачкој индустрији.

"Разлози су бројни. Недавно смо имали Управни одбор и гледали показатеље у индустрији и сви су у паду, и индустријска производња и број запослених и спољнотрговинска размјена и извоз. У принципу, очито је да је озбиљна криза у привреди, а сигурно је управо тај смањен обим пословних активности и посебно смањен број наруџби из иностранства утицао на смањење броја запослених.

То је негативан тренд који се дешава поред стандардног, у смислу одласка људи у иностранство на рад, а могуће је да утиче и љетња сезона, због које велики број радно активног становништва одлази на рад у сусједне земље", нагласила је Кокотова.

Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, истакао је за "Независне новине" да су послодавци још крајем прошле године упозоравали да превелик раст најниже плате може довести до негативних ефеката.

"Није то само због износа најниже плате, већ је тада била најављена криза у Европској унији која ће се пренијети на тржиште Републике Српске, посебно на прерађивачку индустрију. У овој индустрији је пад запослених око пет одсто, што је доста велики проценат, док је у дрвопрерађивачкој индустрији или индустрији намјештаја пад запослених за чак 18 одсто", казао је Шкребић.

Према његовим ријечима, два су разлога за пад запослених.

"Први разлог је управо криза која је захватила западну Европу, али није толики пад на тим тржиштима. Увоз ЕУ из Африке и Јужне Америке је имао раст, једино ми на овом подручју имамо пад, а један од разлога је управо то што постајемо неконкурентни. То је због високих трошкова рада, односно укупних трошкова производње.

Да бисмо били конкурентни, морамо бити на вишем технолошком развоју. Друга веома битна ствар је да пад запослених у индустрији није смањио укупан број запослених. Зашто? Зато што је одређен број људи који је изгубио посао у индустрији нашао посао у јавној управи, што је такође негативан ефекат јер све анализе говоре да су јавни издаци превисоки", нагласио је Шкребић за "Независне новине".

(Независне) Фото:Илустрација