Радници у Српској више раде за државу него за себе

Да ли знате колико дана у мјесецу радите за државу, а колико за себе и куда тај новац одлази?

Рецимо од плате од 2.300 КМ, која се смтра "бољим" примањем у Републици Српској на порезе и доприносе одлази 800 КМ, тако да раднику остаје 1500 КМ. То није све, јер и од тог износа (1500) на ПДВ чија стопа је 17% оде држави додатних 255 КМ.

Тако раднику од плате која је знатно већа од минималца, али и просјечне плате, остане око 1245 КМ.

Неко ће рећи да држава која од грађана узме више од пола примања, врати тај износ кроз здравствено, пензионо...

Да ли је баш, тако ако знамо да су и буџет и фондови у великој дубиози, а школство на издисају...

Економиста Јелена Тривић у изјави за БН ТВ наводечи примјер просјечне плате, која износи 1400 КМ је израчунала да држави на дажбине се издвоји око 740 марака,

"Кад већ држави дајете више од 50 одсто вриједности плате, ви онда очекујете да заузврат добијете и добро здравство, пензије, културне и спортске садржаје, јер то све на неки начин чини квалитет живота. Када схватите колико дајете држави, која би требало сав тај новац да каналише, али се то не враћа у оној мјери грађанима колико дају", казала је Тривићева.

А неповјерење у систем и није неко изненађење, с обзиром на стотине милиона марака, које су из буџета Српске извучене у приватне џепове.

„Вјероватно у том путу враћања према грађанима, један дио прихода скреће негдје, на овај или онај начин. Можемо само тумачити на разне начине како се новац из буџета исисава.“, каже Јелена Тривић.

и Саша Аћић из Уније послодаваца Републике Сроске на сликовит начин је описао колико грађани дају држави.

"На нето плату од рецимо 100 конвертибилних марака, 57 до 58 марака иде фондовима социјалне сигурности, ПИУ, здравству, за дјечју заштиту и слично. Ради се о врло високом пореском оптерећењу. Јасно је да је то у рангу земаља у региону, али с обзиром на присуство неформалне економије која иде и до 30 одсто, онда је јасно да је то основна мотивација, висока стопа опорезивања рада, али и неповјерење грађана односно радника у систем социјалне сигурности, али и порески систем“, каже Аћић.

Из свега овог се може закључити да у једном мјесецу близу половине радних дана грађани раде за државу, а да им то не буде адекватно враћено, јер је у Републици Српској квалитет живота у паду, плате стоје, цијене скачу... кредите да преживе узима и Влада, фондови здравствене установе...

С правом се поставља питање куда новци одлазе, али буџет и буџетске институције своју ликвидност одржавају сталним задужењем.

(БН) Фото: Илустрација/Агенције