Могу ли се заштити произвођачи, али и потрошачи?

Честе осцилације на домаћем тржишту, услијед унитрашњих и спољних фактора, доводе у проблем произвођаче, јер не моогу да осигурају стабилно и здраво пословање, али и потрошаче, који због нискх кућних буџета све чешће прибјегавају куповини јефтинијих, а не сигурних и провјерених  роба.

Цијена “живе ваге” прасећег меса ових дана се спустила на 5,5 КМ, што је драстичан пад у односу на јануар ове године, када је достизала невјероватних 15 КМ. Упућени у стање на тржишту, али и обични грађани сматрају да је тада била нереално висока, а да је сада зачуђујуће ниска.

Узгајивачи свиња у Семберији сматрају да је, након што је због афричке куге еутаназирано преко 40.000 свиња на овом подручју, дошло до несташице њиховог меса, те су се прерађивачи окренули увозу, који је за последицу имао вртоглав пад цијена, који ће домаћи свињари тешко моћи да поднесу.

“Народ више није сигуран да се упусти у пољопривредну производњу јер она, видјели смо, преко ноћи може да пропадне. Зато је произвођача све мање и мање у свим браншама, тако да ситуација ни мало није добра и могу слободно да кажем и као произвођач и као предсједник удружења, да ћемо ми оваквим поступањем нашу пољопривреду веома брзо сахранити”, рекао је Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице.

У Одјељењу за пољопривреду Града Бијељина проблем виде у органима Републике Српске и Босне и Херцеговине, који немају системска рјешења за питања аграра. Једно од добрих рјешења било би, кажу, оснивање “робних резерви”, чији би један од задатака био управо регулисање цијена и роба на тржишту.

“Имамо представнике власти на нивоу БиХ, али и на нивоу Републике Српске, мислим да су сви они добро увезани, који су у спрези са увозничким лобијем и њима је примарна ствар једино увоз, а нико не гледа домаћу производњу и како да заштити домаћег произвођача.

Када је у питању производња свиња, али и остале стоке, као и ратарских култура,, ми смо свјесни чињенице да она може да учествује са 20, 30, 40, а у неким случајевима и до 60 посто у смислу самодовољности, а да остало морамо да увеземо, па онда можемо бар толико да учинимо да заштитимо домаћу производњу”, рекао је Сретен Вучковић из овог одјељења.

Вучковић каже да у условима тржишне економије није у потпуности могуће забранити увоз, али као једно од могућих и логичних рјешења, види у његовом ограничавању у периодима када одређене животиње или ратарске културе приспјевају на имањима наших пољопривредних произвођача.

(БН) Фото: БН