Дијаспора и даље веома дарежљива према завичају

„Углавном дјеца, која су отишла јер овдје нису могли да нађу посао, шаљу новац родитељима да могу да преживе. То је најбоји показатељ стања у економији и привреди БиХ и Српске. Тужно је да држава преживљава захваљујући онима који су највеће жртве мафијашког система“, каже предсједник листе За правду и ред Небојша Вукановић.

Агенција Пиxселл објавила је резултате истраживања у којем је анализирано које земље у Европи имају највећи прилив новца од дијаспоре у бруто домаћем производу. На високом трећем мјесту налази се Босна и Херцеговина, са учешћем од чак 10,6 посто. Економсти објашњавају шта помоћ дијаспоре говори о економији БиХ, али и о одливу становништва.

И у овом истраживању БиХ заузела је високо мјесто. Још једном је показано и доказано да БиХ  у великој мјери зависи од свог народа, али оног који ради у другим земљама, па новац шаље породицама. С обзиром на то да је проценат прилива ових средстава рекордан, није тешко заључити да је и број радника у дијаспори у порасту. 

Према подацима Централне банке Босне и Херцеговине, укупни текући трансфери у 2023. години износили су преко пет милијарди марака и већи су за 307 милиона у односу на 2022. годину. Шта то значи за домаћу економију?

„Висина тих дознака која расте из године у годину, а која чини око 10 одсто БДП-а, амортизерје  свега лошег што са собом носи одлазак становништва и те дознаке компензују, на неки начин, недостатак радне снаге и доприносе које би они уплатили. На дужем року, оне ће се смањивати  и неће ни изблиза надокнадити све то што миграције носе“, каже Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста Републике Српске СWОТ.

Дијаспора подржава али и одржава социјални сектор, кажу економски стручњаци. Без финансијске подршке дијаспоре, многи пензионери, радници са минималним примањима или они без посла, не би могли ни рачуне да плате. Економисти истичу да је неопходно да власт дознаке претвори у инвестиције.

Дугорочни циљ власти у БиХ треба да буде трансформација дијаспоре из социјалне ка инвестиционој. То значи да се дијаспора више фокусира на инвестиције. Тако се ствара основа за пвечање стопе економског раста, те да их мотивише да, осим улагања, дођу и да живе у БиХ“, сматра економиста Адмир Чавалић.

Због економске нестабилности и неизвјесности многи своју дјецу шаљу у развијене земље, а нису ријетки случајеви да одлазе и цијеле породице, па се тако у БиХ умањује број радно способног становништва.

„Углавном дјеца, која су отишла јер овдје нису могли да нађу посао, шаљу новац родитељима да могу да преживе. То је најбоји показатељ стања у економији и привреди БиХ и Српске. Тужно је да држава преживљава захваљујући онима који су највеће жртве мафијашког система“, каже предсједник листе За правду и ред Небојша Вукановић.

Низак животни стандард, високе цијене прехрамбених производа, мала примања и неразвијена економија у БиХ, приморали су многе раднике у дијаспори да шаљу новац својим породицама, а с обзиром на свакодневна поскупљења, биће потребно све више новца из дијаспоре за опстанак у БиХ.

(БН) ФОто: БН