Шта нам је нестанак струје открио о модерном човјеку?

У модерном свијету који се ослања на технологију више него икад прије, и најмањи прекид у снабдевању електричном енергијом може изазвати озбиљан колапс. Данас је регион је био свједок овог сценарија када је краткотрајни прекид струје проузроковао хаос и несигурност. Какав то живот живимо?

Одједном, свакодневне активности су поремећене: рачунари су престали да раде, интернет веза је нестала, комуникација је била ограничена, а електронски уређаји су постали бескорисни. Семафори су престали да функционишу, а тунели су остали у мраку. Хитне службе су се бориле да одрже виталне услуге, док су грађани, многи и без воде и климатизације на скоро +40, покушавали да се носе са изненадним прекидом комфора и сигурности.

Свијет је све више постао зависан од технологије која је кључна за свакодневни живот, рад и комуникацију.

“Живимо у дигиталном друштву, у заједници која почива на том читавом сектору. Чини ми се да је највећи колапс изазвао не нестанак електричне енергије него колапс у мобилној мрежи. Пале су друштвене мреже”, каже социолог Владимир Васић.

“Ствари су другачије функционисале прије 30 годинаодина. Нама је сада стао посао потпуно. Нешто што се чини као банална ствар и нешто што узимамо здраво за готово, као што је електрична енергија, може да доведе до озбиљних проблема”, додаје социолог Мирјана Чеко.

Док су технолошки напредак и дигитализација донели бројне предности, истовремено су увели и рањивост у наше друштво. 

“Сједећи са колегама чула сам позиве њихове дјеце који су доживјели праве паничне нападе због нестанка струје, због тога што нема интернета, телевизије... заиста мислим да то поставља питање шта је то важно. Зар је могуће да смо се нашли у друштву које не може неколико сати да проведе без електричне енергије и да млади људи, дјеца, не могу да нађу неки други начин забаве да превазиђу тај период који неће сигурно потрајати тако дуго”, упитала је Чеко.

Старије генерације овакве ситуације ипак можда мало боље подносе.

“Са друге стране то можда и враћа људе у онај неки ратни период када се људи подсјећају тих неких страхова и враћају се у период блокаде читавог друштва. Зато су можда, за та нека два сата, почеле да провијавају неке информације о неким нападима, о неким великим саботажама”, наводи Васић.

Док технологија наставља да се развија, важно је да препознамо у шта се претварамо ми људи.

(БН) Фото: БН