Власт Српске нема слуха за привреду која је на кољенима

Има ли спаса за посрнулу српску привреду. Непопуларне мјере Владе, недостатак радне снаге, криза на западноевропском тржишту довели су привреднике на саму ивицу. Ко је крив за овакво стање - држава или послодавци? Одговор су покушали да дају привредници на Округлом столу “Изазови и перспективе пословања” одржаном у Бијељини.

Српска привреда је на издисају. Док држава намеће своје методе и правила игре, привредници на кољенима. Колико политика и лоши потези власти утичу на привредни амбијент у Српској. 

“Политика је саставни дио привредног амбијента и свако негативно мијешање политике утиче негативно на саму привреду и оно што смо имали у посљедњу годину дана преко минималца и још неких покушаја да се уређују плате у привреди сигурно дјелује негативно на саму привреду”, каже Саша Тривић, привредник из Бањалуке. 

Надамо се да ће држава препознати потребу за повећањем броја запослених и у том контексту побољшати радни амбијент, мишљења је Ђорђе Славињак, привредник из Бијељине. 

“Да се смање фискални и парафискални намети, а питам се искрено у наредном периоду када буде приче о минималној плати шта ће Влада дати од себе у тој причи. Минимална плата повећана је на 200 марака, а намети нису смањени ниједан проценат”, каже Славињак. 

“Држава због економских односа не примјећује те проблеме зато што држави расту приходи, али је то посљедица неког претходног времена. Тако да ће се лоше стање у привреди пресликати у неком будућем времену и на државу”, додаје Тривић. 

Камен спотицања је и лоша пореска политика која се мора мијењати, став је Уније послодаваца. Предсједник Зоран Шкребић каже да су припремили своје приједлоге које ће ускоро упутити у Владу.

“Закон о минималној плати, да се раст плате усмјерава на начин како расту и параметри у самој економији односно тржишту РС, да се покуша са одређеним растерећењима, да се тамо гдје може смањедоприноси. Без тих уважавања проблеми ће бити евидентни” , мишљења је Шкребић.

Било како било статистика неумољива. Док се извоз смањио за 8 одсто, увоз се  повећо за 7 одсто што ствара дупло негативан ефекат. Извоз појединих сировина смањен је за 85 одсто. Морамо уважавати негативне трендове и радити на ублажавању, а ублажавања не може бити кроз повећавање трошкова, раст трошкова на плате или репроматеријале, поручили су учесници округлог стола. 

(БН) Фото: БН